Školski glasnik, 15. 10. 1908., S. 12

Стр. 2'б6.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

Филантрописте еу тежиле да иопрнве методу срицања, па се ишло за тим, да се деца науче читати за кратко време. У другомзачелу помиње ОрФелин читање светских књига, историје, геограФије и других „полезвих" знања, с тога је унео у књигу и грађанска писмена. И Рохов је у „Шпђефинв-у" стао на то ставовиште, а што је ииак Орф. задржао запов. божје, симв. вере и др. молитве, то је било тако и у немачким Фибловима иако су се иојављивали нови правца, а биће да је рачунао са верским осећајем, који је и у Не маца новијим ре®ормама био јако повређен, а особито касније Роховљевом реФормом. Но зато је Ор®. ипак унео на 43 стр. иод III. 0 закоње божш, моралне ноуке као што је то већ бивало и у новијих немачких букварева тога доба, а као што је то и Рохов учинио касније. Међутим било је Фиблова и у време Роховљево у којима је било мешано градиво из веронауке, морала, а и другог градива па и таблице множења, као што је то ОрФелин унео. То је онда било у моди, отуд је и у буквару из бегда од 1806., морала ући таблица множења. ОрФелин напомиње у 3. зачелу, даје „сочиние сего буквара сљедовало самим искусњејшим народам," а у то доба били су најискуснији у томе Немци и већ им је букварска књижевност била саразмерно доста развијена. Свакојако је ту књижевност и проучавао, а и сувременици су му били, Фелбигер, Базедов и Рохов. ОрФелин је схватио да је спајање гласова главна ствар, с тога вели да на складиванију (сиајању) все дело лежит. У корист спајања унео је слогове по примеру немачких методичара, да сваки суглас спајају са свима самогласима н. пр. ба, бе, би, и т. д. ва, ве, ви и т. д Овако су радили и Кампе, Цајдлер, Базедов, Оверберг. Првобитни метод срицања спајао је слогове у једноставном правцу: ба, ва, га, да, и т. д. или бе, ве, ге, де и т. д. Начин, да се уз сваки нов суглас спајају сви самогласи: ба, бе, би, бо; ва, ве, ви, во и т. д. спадао је већ у реФорме, које су тежиле да поправе метод срицања. ОрФ. упућује да се дају деци мале карте с написаним писменима. Да темељније упознају писмена и да учитељ чешће заиште по коју карту, дај мње буки, дај мње аз, како би дете боље запамтило поједина писмена, а које дете

покаже у томе напредак да добије воћа или други поклон.*) За ово су знали још Платон и Квинтилијан, а о колачићима чиме је Вазедов хтео деци да олакша и омили учење, говорио је још Хорације. Пре Базедова препоручивао је тај постунак хуманиста БезМегкш Егазпгав рођ. 28. X. 1467. у Ротердаму, умро у Базелу 12. VII. 1436.: „(Јш<1ат Шегагит Дзгтаа сгикћШк риегШае §гаИб ехрптећап* и! Иа <[ио(1атшткн1о Шеган <1еуогагеШ." „ Ке(1(1е]Ш Шегае потеп, ргаетхо1ит ега! јраа Шега." „АШ Г^игаз е1етеп1огит ећоге еШп&ећаШ и* Ша риеПиз 1и(1еге1, аи! 81 (цпи а1га<1 евве!, (цхо 8о!е( ае1аб Ша ресиНагПег сарј." Градиво за читање у читаначком делу ОрФелинова буквара, слично је ономе у буквару из Берлина 1760. од Фридриха Хана.**) И тамо су одељци из катихизиса, молитве јутарња, пре спавања, називи књига из Старог и Новог Завета Правац касвијег Роховљевог становишта огледа се у глави трећој, где су изређане разне речи из околине дечје и схватања дечјег. Ту он тражи и ако директно није рекао, да се логично чита „да се еваки слог јасним гласом и всјакое речение по ударенијам и чисто т. ј. тако во всем как« напечатано изговаривати обикл," а добар и правилан изговор тражио се и тражи се увек с тога, да је разумљивије оно што се чита. У глави 3. изведена је поступност у читању речи по слоговима. Под 1. су речи једносложне од три гласа, односно два гласа и безгласним б и ђ . Све те речи су из круга дечјег појимања: аз, ад, бој, дно, гај, жгу, зло, здЂ, лжа, рои, сеИ, тма, &лт>, гогљ и т. д. Под 2. су заступљене речи од два слога; под 3. речи од три слога, под 4. од више слогова (3, 4, 5, 6 слогова) разлика је што су под 3., речи од три слога а у слогу један суглас и један самоглас, дочим под 4. у тросложним, четворосложним, петоросложним и шесторосложним речима, има обично у свакој такој речи, један или више слогова у којима је по три гласа. Под бројем 5. су речи које би спадале у теже шчитавање.

*) Ово ила у Баведов. „Фе§ @1сшеп1ашсг!§ ©гј!ег 93ап5. @т дееогђпе1ег $огга«) аНег пВ1ђтдеп @г!еп{т|"8 и[. ш. Фе[|аи 1774. Прво дело Базедовљево је: „ФаЗ @[етси1аг6иф [Иг Ме Зјидеић цић [иг тђхе Зеђгсг ииђ ^ттће т де[хие1еп ©Хап» ђеи. ©г[1е0 ©Шс1. Ш(оиа ппћ Зкетеи 1770.

**) §• Зесђпег, ®ге 9Ле1§оћеи ћеЗ ег[(еп 2е[еип1етф1§, 53сг(т. 1882.