Školski glasnik

школски глдсник ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ

Бр. 17. У Новоде Саду, 15. новетбра 1908, Год. I.

САДРЖАЈ: Учитељев положај. — Модерно цртање, од Јов. Иокруљева, из Врањева. — Индивидуалноет. — Школа и наетава: Биолошкизакони и иетине — Педагошки преглед: Велике народне школе у Данској. — Практичне обраде : Година и годишња доба, од А. Пејића. — Извештај о школама у епарх. темишварској. — Листак: Једна необична школа, од М. Б. — Преглед књига : Наше средње школе, од М. Ј. — Белешке. — Нове књиге. —

Учитељев положај.

Свако се осећа возвав, да оцењује учитељев рад. Људи неписмени ио селвма, полуписмени и надрикњиге сеоске и варошке, т. зв интелигенција, која се само спољашњом Формом и оделом може бројати у неки углађенији ред и права интелигенција која има епреме и знања, све то једном мером држи, да је позвано да оцењује учитељев рад. И како они то оцењују? Ако си помешан са онима, који дају тон друштву и околини, ако поскакујеш за њима, ако чи ниш све што они прогласе за нравилно и спасоносно, онда ћеш и ти у згодној прилици добити у том друштву здравицу, ма и последњу, као ваљан, вредан, самопрегоран родољуб и просветни радник, па ма да у школи ништа не радиш. Ако си ир»< изборима, било каквим, добар кортеш и трчикасало, а у корист ових, који воде велику реч, бићеш и у новинама похваљен и истакнут другима за пример, па ма у школи и опет ништа не радио. Ако ниси таке природе да те интересују друштвени и страначки метежи, а клониш се тога и иначе у селу, у вароши; у својој најближој околини радиш истрајно на сзаком добром делу, у корист просветног и економног унапређења народног, онда ти се до некле признаје рад, ала већ као мање важан од онога који се тиче наших данашњих кортешких и лармаџиских агитација. А ако се ограничиш само на свој школски рад, е онда баш не ваљаш ништа. Резултат таких друштвених појмова често нас уверава, да заиста они, који ни-

шга не раде или бар најмање раде, а највише вичу и свугде се силом истичу, да ти обично највише постижу, а кад једном постигну што су хтели, они гледе да се иа томе одрже опет шарлатанством и махинацијама, па ма то морали употребиги и против евојих доскорашњих протектора. Тада се наједанпут износи како ти ништа не ваљају ни Богу. ни људима, и оцртавају их свакојаким тамним бојама, а у исти мах врбују опет таке исте индивидуе, да се на крају крајева и са овима заврши процес интимности, нријатељства, партијског једномишљеништва, као што се завршио и са онима пре ових. Оааке појаве нижу сеједна за .лругом, час овде, час онде, а на послетку је последица, да нас све стрпавају под једну ка«у и где кад без икаква обзира, преламају штап над свима нама подједнако. Испостави се, да смо дотле добри, триљеви, по неки и напуштани, док смо туђе оруђе, а иепостави се и то, да нас гдекад и без икаква разлога истакну на црну таблу и приказују нас необавештеном свету у најцрњој боји. Зашто је то све тако? Зато што ми нисмо какви треба да смо. Млад учитељ неспреман и незаинтересован довољно за свој наставнички иозив, а неиекусан у друштву, западае негде у околину, која га задобија за свој начин живота, за своје „културне" потребе, за евоје личне погледе на свет и он неосетно заилива том струјом у уверењу, ла је то сасвим тако добро, па