Školski glasnik

6 ■

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 267.

је назвали? — Равнином еклиптике, — А шта је еклиптика? — Дугуљает круг, у ком земља обилази око сунца. — У чему се дакле разликује еклиптика од равнине еклиптике? Шта је приказато на тој равниаи земаљеке стазе? — Месеци и датуми. — Сад ћу ја окретати стројем, а ви пазите на осовину глоба! — (Крећем стројем, а један ученик показује штаиићем нагнуће осовине) Шта сте опазили? — Како стоји земаљска осовина према сунцу, док земља обилази око сунца? — Вазда косо. — Још ћу окретати, а сад пазите на осветљење земље !... Шта сте опазили? — Јели вазда једнако осветљена северна и јужна половина земље? — Није. — Је ли по томе вазда једнако топло на површини земље ? — Кад је код нас умерено топло? — У пролеће и у јесен. А. Проиеће. а) Предочивање телуријем. - (Прикажем иоложај земље према еунцу 21. марта). Како стоји земаљска осовина према сунцу? Косо. — Која је половина сунцу већма нагнута? — Обе су земаљске половине сунцу једвако нагнуте. — Каква је по томе тонлота на обим половинама земље ? — Једнака. — Како падају сунчане зраке на земљу ? — На екватор осовно а што даље падају од екватора, то падају већма косо, док нокрај полова пролазе. — Каква је но томе топлота на земљи? — Око екватора је најтоплије, на половима најстуденије, а на средњим паралелама умерено топло. — Шта пише овде (показујем) на приказатој равнини земаљске стазе? — Март. — Који је датум ? — 21. — Јест, 21. марта почиње код нас пролеће. Понови! — Шта почиње онда на јужној половини земље ! — Јесен. р) Иоказивање глобом. — Који зна наместити глоб спрам свеће да нам приказује пролеће ? — Хајде — Н.! — Покажи границу осветљења ! — Куда пролази ? — Меридијанским кругом. — Јесу ли онда дан и ноћ једнако дуги на целој земљи? — Јесу. — Каква је стога топлота у обим земаљским половинама? — Једнака. у) Дужина дана и ноћи. — Кад је код нас дан, а када ноћ? — Јесу ли код нас дан и ноћ вазда једнако дуги? — Шта смо опазили 21. марта гледе дужине дана и ноћи? — Дан и ноћ су једнако дуги, по 12 сати. — Како зовемо једнакост дана и ноћи? — Равноднев-

ницом. — Како зовемо ту равнодневницу стога, што тијеа даном почиње пролеће? — Про летном р а в н о д нев ни ц о м. Утврђење. — Када земља на своме иуту око сунца иза зиме доспе у таки положај према еунцу, да су јој обе половине једнако сунцу нагнуте, онда код нас почиње пролеће, а на јужној половини земље јесен. Пролеће почиње код нас 21. марта; дан и ноћ су једнако дуги и то се зове пролетна равнодневница. Претрес. — Када почиње код нас пролеће? — Шта онда почиње на јужној половини земље? — Како стоји земаљска осовина спрам сунца 21. марта? — Куда пролази граница осветљења? — Како етоји на успоредницима та граница осветљења? — Шта закључујемо из тога, што је осветљени дсо сваке успореднице једнак неосветљеном делу ? — Шта је рав нодневница ? — Када пада пролетња равнодневница? — Које годишње доба следи иза пролећа ? — Лето. Б Лето а) Предочивање телуријем. - (Крећем етројем даље и прикажем ноложај земље спрам еунца 21. јуна). Како сада стоји земаљска осовина према сунцу? — Опет косо. Која је половина земље већма нагнута сунцу? Где је по томе тонлије? — На северној половини земаЛ )Ске стазе? — 21 јуни. — Шта почине код вас 21. јуна ? — Лето. — Кодико је прошло од 2 . марта? — Три месеца. — Јест, пролеће траје три месеца и та су три месеца нриказата на равнини земаљске стазе. Шта почиње 21. јуна на јужној половини земље? Зима. ^) Показивање глобом. — Намести глоб дч приказује лето — Н. ! — Покажи границу осветљења! — Пролази ли сада меридијанским кругом? — Не пролази. Покажи северну средњу паралелу! — Испореди осветљени део те иаралеле са неосветљеним! — Какви су по дужини? — Неједнаки. — Шта из тога закључујемо гледе дужине дана и ноћи? — Дан је дужи, а ноћ краћа. А како је на јужној иоловини земље? — Ноћ је дужа, а дан краћи. Где падају сунчане зраке осовно 21. јуна? На 23 ! / 2 с ш. — Како је ириказат на глобу тај стенен северне ширине? — Испрекиданом кружном цртом. у) Дужина дана и ноћи. — Шта смо оиазили гледе дужине рада и ноћи иза пролетне