Školski glasnik

Бр. 19.

Стр. 301.

в.) да се обавештавањем у школи и у народу сузбијају многе заразне и друге болести међу децом, од којих тисућама и тисућама невине Српчади умире у раној младости, на тешку жалост и бол својих, а на велику штету бројног напредовања нашега народа. Није нам познат постатак колико умире мале деце српске од рођења до навршења 3-ће године јер немамо својих статистичких података за то, но како ужасан мора бити тај број, — у којим годинама ипак највише наше деце умире, — може нам показати велики број умирања деце између навршене З.-ће и 12.-те године; јер док је у епархији у 1906./7. школ. години било деце од 3—6 година 8833-оје, дотле их је између 12 и 15 година — дакле, опет су три године у питању — било свега само 3322 детета, а то значи, са 62.39%; мање, а то је ужасан однос; г.) Да настоје, да се у народу што више шири прогвета к писмености те ће просвећен народ већма умети пазити и на здравље своје и деце своје, и на морални напредак у сваком погледу, а то се даје постићи уреднијим шиљањем деце у школу и набав >м школских књига на време; растуривањем згодних листова и књига; оснивањем школских и јавних народних књижница и давањем књига и листова на читање народу и омладини; оснивањем течвјева за неписмене, на којима ће оаи учити читати и писати и давањем књига на поклон, осаивањ'ем вечерњих школа, омладинских удружења и приређивањем јавних предавања. д.) Да се у настави згодно употребљавају сва она средства и сви они начини, којима се може утицати на боље неговање воље у смислу душевног расположења, као декламовање лепих песама из дечијега живота цртање но нрироди, и томе циљу у сваком погледу прилагођена настава и т. д. ђ.) Да се у настави што више води рачуна о образовању омладине у практичном нравцу и да се у ње буди смисао за практичан живот и у свем ономе, са чим ће моћи себи живот олакшати. Основа оваком васпитању су у школи осим поука, нарочито предавање свију струка вртарства и жен. ручног рада, који се предмети имају што интензивније предавати. 8/ Препоручује се свима м. школским одборима, да заведу за своје школе школске кронике, где ће се убележити сви важнији догађаји у животу там. школе, даље споменице, читуље

за школске људе и школ. пријатеље и школ. законици, где би се различне наредбе школске уводиле. 9.) Позивају се м. школски одбори у Гаду, Канаку, Карлову, Камер. Св. Ђурђу, Печки и Толвадији, да сачиње инвентар школски, који ће уз школ. одбор и учитељ-ца имати у два примерка потписати, те се један примерак има оставити у школску архиву а један примерак ее има дотичном учитељу предати. Све доцније промене имају се у те иавентаре уводити. 10.) Умољава се пречасна овоепарх. конзисторија, да на предлог среског учитељског збора темишварског, да се школској деци, обзиром на велику опасност по здравље им када участвују приликом укопа, ово забрани, изрече евоје мњење и овоме одбору саопћи. Завршујући овај извештај, молим славни Натпис да га изволи усвојити заједно са свима предлозима, теједан примерак поднети виеокосл. Школ. Савету,аједан славној овоепарх. скупштини У Темишвару 14. (25.) новембра 1907. С одличним поштовањем одани: Љубомир Лотић привр. епарх. школски реФерент.

Преглед књига. Одговор на критику мога Буквара.*) Критикујући г. Ђока Михајловић мој Буквар, изнео је у врло збијеним реченицама понешто у опште о првоме читању и писању, з I тим преглед Жчкото-Фогеловог метода, а изнео је и то, како мисле о њему разни педагози. Коетатовао је још да су у Немачкој и Француској подељени учитељи у скоро два једнака табора, т. ј.једнису присталице Жакото-Фогеловог метода, а други су присталице ааалитично синтетичног метода. (8сћгеЉ1е8етеШос1е). Из тога се види, да је он пажљиво проучио сву немачку литературу, која се односи на прво учење читања и писања и оданде повадивши језгру, дао нам је диван материјал, за које нека му је хвала. И ма да то скоро никакве свезе нема са мојим Букварем, ја сам ипак са насладом читао сваки његов редак, јер му је стил збијен и пун садржине. *) Вцди 3. и 4. бр. „Шк. Гд." о. г. Ур. „Школеког Глаеника."