Školski glasnik
Стр. 300.
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК
Вр. 19.
привр. Марија Букурова. — У Фенлаку за привр. Ник ла Малетић. — У Фењу за нривр К. Радосављевићева. — У Црној Бари за привр. И. Кашанин и у Чоки за сталног Јован Искруљев. XXXI. Оинсиекцијамашкола Овоепарх. школски ре®ерент обашао је срн. нар. основе школе и забавишта у 48 опћина, а остале пак посетили су овоепарх. изасланици. — Кр. жупанијски школ. надзорница обишли су срп. нар. осн. школе у 46 општина. Част ми је учтиво умолити, да сл. Еиарх. школски одбор изводи ниже н ведене предлоге као решења донети, и тч: Позивају се м. школски одбори у Араду, Арадгају, Врањеву, Башахиду, Бега Св. Ђурђу, Боки. Вел. Бечкереку, Гаду, Дески, Дињашу, Ечки. Кечи, Кнезу, Краљевцу, Лукаревцу, М. Беч кереку, Мокрину, Мунари, Нађфали, Новом Св. Ивану, Оросламошу, Парцу, Печки, Санаду, Сараволи, Соки, Срп. Вел. Семиклушу. Срп. Ченеју, Срп. Чанаду, Станчеву, Тарашу, Темишвару, Тиса Св. Миклушу, Толвадији, Т. Бечеју. Т. Канижи, Хрњакову, Црној Бари и Шурјану, да се у последњем року од 30 дана постарају за школски врт, у којем ће се школ. деца обуча вати у свима гранама вртарства и о томе овај одбор известе. Позивају се месни школски одбори у Арадгају, Ечки, Кнезу, Краљевцу, Мађ. Чанаду, М. Бечкереку, Нађлаку, Новом Св. Ивану, Хрњакову, Црној Бари, Чоки и Шурјану, да се у последњем року од 13 дана постарају за погодна лица, која ће там. женску школ. децу ручном раду обучавати и да о гоме овај одбор у истом року известе. Позивају се м. школски одбори у Батањи, Беодри, Варјашу, Вргњеву, Ђали,'Ечки, Кам. Св. Ђурђу, Кечи, Краљевцу. Куманима, Моноштору, Нађфали, Соки и Шурјану да у последњем року од 14 дана оснују школ. књижницу и о овамо у истом року извешгај поднесу. Позива се СоФија Лукићева учитељица у Бега Св. Ђурђу. Драга Велићева у Срп. Неузини и Јулка Цвејићева у Срп. Арадцу, да се у року од 8 дана оправдају зашто нису биле у седници вел. бечкеречког среског учит. збора држаној у Срп. Итеб"ју 26. априла (9. маја) 1907. г. и то оправдање своје у истом року овамо поднесу.
Позивају се м. школски одбори у Врањеву, Беодри, Бочару, Варјашу, Гаду. Кам. Св. Ђурђу, Мехали, Мокрину, Санаду, Т. Вел. Семиклушу, Срп. Елемиру, Срп. Пардању, Срп. Сенпетру, Т. Семиклушу, Т. Бечеју, Чакову и Чоки, — да у року од 8 дана поднесу извештај само о томе, да ли се тамошње опћинско поглаварство боље стара да деца уредније похађају школе и да ли по закону поступа према оним родитељима, који своју децу не шаљу редовно у школу. Умољава се пречасна овоепарх. конзисторија, да по предлозима среских зборова, одреди заједнички еастанак по протопризвитеру свештенсгва и учитељства да се договоре, како ће у заједничким седницама својим расправљат.» она питања, која су у тесној вези са јавним радом оба ова Фактора и која се односе на свестрани наиредак српскога народа. 7.) Подручни м школски одбори и путем ових и иодручно учитељство позивају се: а.) Да свима могућим средствима утичу на школску омладину и нарочито добрим васпитавањем карактера и моралне сталности, а нутем омладине, као и свима другим начинима на народ да се клони алкохолизма, који му наноси многу штету у сваком погледу: здравственом, моралњ м и материјалном и да у седницама својих опћинских представништва настоје, да се крчме у недељне и празничне дане затварају, нарочито пак да назе, да деца испод 15 година не одлазе у крчме; где је пак то случај да код онћинског поглаварства иораде, да против таке деце, односно родитеља им на основу дотичне вис. министарске забране иостуни . б.) да и школекој деци и народу, сваком могућом згодом говоре о грдној оласности од сушице, која немилосрдно коси тисућама нашег народа, и да их упућују, како да се чувају од те опасне болести и то: чистим ваздухом, добром храном, чувањем од назеба, избегавањем алкохолизма и додир са сушичавим болесницима и лечењем уз лечничку иомоћ, а деци нарочито још избегавањем нушења и т. д. Да би се пак окогућило народу, да може и зајамчити боље игијенске погодбе, нека школски одбори и учи тељство пораде на том, да се у сваком нвшем месту оенују срн. земљорадничке задруге, а где ових има, да се у њих гато више народа уписује, те ће се народ уз боље приређивање моћи боље старати и за бол.у храпу, удобније станове, топлије одело, лечење и т. д.