Školski glasnik

Огр. 292.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

сивању те слике нпр. Филозофски тии се вије баш считовао. Видљиво се показао само описни и сматрачки и осећајни тип. Истој групи ученика показао сам термометар, и гле! Кад су га описивали, многи од њих, као да су филозофском типу припадали, иепричали су оно, што су о термометру дотле учили. Нека ми је дозвољено да прикажем неколико карактеристичних примера и од мојих опита. Једна од тема била је опис термометра. Пример за оаисни тиа. Предмет је један термометар, који је жуто обојадисан, отприлике, 3 цм. широк, 7 цм. висок а од горе се свршава у облику полукруга. По средини се протеже стаклена цев са пречником отприлике 1 мм., који је Реомир разделио на 80° а Целзије на 100°. Плоча што држи стаклену цев нанрављена је од дрвета, које се оздо свршује у облику кугле, где је смештена сиваста течност. Цев је плехом утврђена за дрво, итд. Примвр за аосматрачки тии: Предмет је један термометар. На средини, дугуљасте, жуто обојадисане даске, која се озго свршује у полукругу, смештена је једна стаклена цев, утврђена од доле и од горе са комадом плеха. Цев се одоле свршује у кугли. Са обе стране даске виде се знаци. На десној еу Целзијеви, на противној Реомирови. Жива се уздигла до 18—19 Ц. Да би се могао на зид обесити, пробушена је мала рупа на дашчици од горе. Оздо се мало иснуцао, већ је потамнео од многог хватања. Уз ове типове се може оштро да разликује још један : медитативап (умујући) тип. Пример за медитативан тии. Мислио сам, да ћу видети какву занимљиву ствар, али сам се јако преварио, јер је ноказан само термометар, шго сам већ доста пута видео. Термометар баш неје од најлепших, нити спада у најтачније. Једноставан школски тер мометар је, за кога није баш важило, да би се стотинитим деловима степеаи узиогло определити стање ваздуха. (Хладноћу и не треба мерити, јер зими никад бар није толико хладно у разреду, да жива снадне испод 0.) Ето, ту је опис термометрастешњен на веома мален простор. И почетак и свр шетак је умовање. Други иример за медитативан тии: Може бити да ће пред многима као незнатан изгледати овај предмет који још не знају за вредност његову и који ће можда смешећи се питати: „Још и о томе да се што пише." Ја иоред свега тога тврдим, да ее употребом тог

малог стуба живе на пољу друштвеном, културном и научном коракнуло једним кораком напред. Па ево дакле испричаћу, „од какве је користи термометар? 11 Најпре ћу да почнем онде. . . Ту дакле о описивању термометра нема ни речи. Писац изказује само, своје миели а међутим истакнути задатак је одређено био тај, да се опише онај оредмет, који је показан. Пример за осе&ајпи тии: До крајности узбу ђена ми Фантазија чекала је да се покаже какав изванредан предмет, али показани предмет је добро познати термометар био; наједаннут ме је расрдио и насмејао. У души ми се најпре пробудила срџба и по том смех. Ту младић износи само своје, осећаје. 0 термометру уопште и не говори. Пример за тиа ученог човека: Тела се у топлоти шире, у хладноћи скуцљају. На основу тога утврђ ним покусима направили су термометар. Свако течно тело има тачку где се мрзне и где кључа, тако се вода на 0 степену омрзава а код 100 степени ври; жива се смрзава код — 40° а код 360° кључа, степене можемо рачунати по Целзију и Реомиру. Учен тип као што се види, не опиеује предмет, која посматра, него говори о њему оно, што знаде, што је учио о њему. Други иример за учени тии,: Једна од техничких тековина је и термометар. Састоји се: из једне дуге, цеви из које је извучен ваздух и која се оздо свршава у кугли. У ту се цев успе извесна количина живе. То се међу тим тако догађа, да после уливања заостали простор остане празан, без ваздуха. Затим се затвори отвор штоје од горе. Ту цев тада мећу међу лед. Жива се од хладноће скупи на извесном степену се заустави. Тај се степен означи на цеви и то је тачка смрзавања, или 0 . Сада је опет снусте у врелу воду или у пару, жива се рашири и заустави на стспену (врењч) кључања. И овај пример јасно показује, да филозофски или учени тип исказује само у иамћењу нагомилано знање Јако упада противност, ако упоредимо овај саставак са примером описног типа. Једну другу групу опита сам чинио са приказивањем слика. Показао сам једну слику, са чијег се наслова читати могло, о чему говори. Слика је била младог уметника ВаЈсзбпуГ- ја, изворна, колорисана, згоговљена за дело Арпад и Арпадовићи.