Školski glasnik

Бр. 1.

Стр. 11.

б.) Женске.

Писмени руским језиком

Писмени другим језиком

Неписмени

% писмених

Рускиње

3.920.000

65.000

38.660.000

9-3

Пољкиње

470.000

758.000

2,800.000

29-4

Литв. и Леткиње

204.000

630 000

754.000

52'5

Немице

230.000

300.000

375.000

58'5

Жидовке

453.000

278 000

1,860.000

28-2

Татарке, Турк. и др

28.000

296.000

6 186.000

5 0

Из овога се прегледа види како је слаба писменост свију народа у Русији и колико нанорна рада треба, да се на просветном иољу постигне оно, што је било занемарено немаром владиним и других уиливних кругова у држани, а на недогледну штету становништва. „Рес1а§\ Когћ1ес1у."

Школа и Настава. Русинске школе у Галицији. У Лавову имају Русини само једну 'штвороразредну мешовиту ошптинску школу, све остале народне школе су пољске. Приватна петоразредна женска русинска школа, имала је нрошле године 153 ученице, она не добија помоћ од вароши, као што добијају приватне пољске школе и приватна немачка школа. Но и сами Русини у Лавову не етарају се много о својој школи. У русинску школу иду деца најсиромашнијих радничких породица, интелигенција и имућнији Русини шиљу децу у пољске школе. Тако раде и у другим местима. У Лавову имају Русини приватну учитељичку школу, у којој је било ирошле године 128 кандидаткиња. Русинске течајеве за русинску децу из пољских школа и њихове течајеве за аналФабете у Лавову, полази врло мало деце. У опште је русинско школство у Галицији веома јадно. Русиви сами тврде, да у опште у Галидији нема нраве русинске народне школе, попољачење заузело је у последњих 10 година, велике размере и по селима. У Руеинским општинама оснивају се пољске школе или се русинске претварају у пољске. На томе ради земаљска влада, надзорници и начелници који су скоро сви Пољаци. Русинско учитељство се гони, премешта с једног места на друго и нема нигде заштите

Учитељство. Ревизија мировинске урвдбе. Будимнешта има за све своје чиновнике, па тако исто и за учитеље, носебан мировински штатут, који није био сачањен на здравој основи, те је увек било трвења взмеђу варошког већа и подчињених чиновника. И само је веће увидило, да је неправда која се у извесним приликама чини чиновништву, те је подвргло ревизији тај штатут, у коме су за сад исправљене највеће незгоде, панадатисе временом, да ће се поправити и оно, што је сад пропуштено, било хотимично, било што је превиђено. Одма на почетку упало нам је у очи, да је варошко веће године службовања од 40 редуцирало на 35 и то до онога дана, када учитељ положи званичну заклетву. До сад је требало 20 година живота, но међутим цре тога времена проведене године у служби, нису биле рачунате у мировину. Учитељ добија после 10 година у име отправнине 50% од оне своте, која му је урачуната у мировину, и еваке године расте са 2% док не дође до оне своте, која доспева после 35 година службовања, У мировину се рачуна редовна плата, петогодишњи доплатци и наиослетку доплатци на скупоћу, као и сви други, које је нарочитим закључком донело варошко веће. Осим редовне мировине, коју би добили по навршеној 35 години службовања, добијају од те свотејош15^ у име станарине. Према овоме, учитељ који служи у Будимпешти, а ужива пет доплатака, имао би по навршеној 35 години елужбовања ову мировину : Основна плата 2200 К. у име доилатака 1100 и доплатак на скупоћу 430. Свега дакле: 3730 Круна, Но на ову своту долази још 15 % у име станарине, која чини 559 К. 05, Према