Školski glasnik

Бр. 1.

ШКОЛСКИ ГЈЈАСНИК

Стр. 5

једно веуморно емпиријско испитивање најбоље методе н <стављања и истражавање њезине оеновице, у опажајним Фундаментима нашег сазнања. Но, тек Хербарт је дао једну обраду васпитних и наставних иитања, која је према тадањем стању помоћних наука педагогије, особито исихологије и етике, могла удовољити захтевима научне основице Од то доба развиће свих појединих наука, које су се односиле на решавање педагошких питања, јако се удаљило од Хербарта, и држати се његових идеја значи ооудити педагогију на стагнацију. Надаље, у многим основвим питањима педагогије, Песталоцијеве и Фреблове идеје куд и камо су стварнпје него ли Хербартове, јер су оба човека црпела више из живота детета и ираксе васпита ња и наставе. Да педагогија не би још једном постала назадна наука, то она мора добити нови научни темељ, који ће одговарати стању наших данашњих философских. медицинских и цриродонаучних појединих дисцинлина. У погледу на питање, о односима васпитних завода према људском друштву, она ће се морати ослонити на социјалне науке наших дана, а као индивидуална педагогија, она мора у првом реду тежити, да се послужи методама истраживања и помоћног средства експерименталне психологије, резултата те науке и испитивањи деце (исихологије, аеатомије и Физиологије, антропометрије, патологије и психонатологије детета); осим тога она се мора користиги и резултатима свих других дисгшплина. које у њу засецају, као што су резулгаги логике и науке о методама, етике, естегике и психологије религијског живота. Какву улогу у целини педагошке вауке, која произлази из ових тежња, може играти експеримен тална педагогија, ја сам опширно извео у тексту: У њој лежи јединствени збир свега оног, што до сад можемо назвати емпиријско-педагошким исштивањем. 0 праву овог назива могло би се и дебатирати, и можда ће се већ кроз неколико година препоручити који бољи назив: Педагогија као емпиријско испитивање; данас се она концентрише само око примене експеримен талних и сличних метода на педагошка

питања. Због тога, у методичком иогледу, експериментална исихологија је мајка емпиријско-истраживачке педагогије; ова без оне не би се могла ни замислити. У погледу на материјалну страну, наше педагошко истраживање има да се захвали свим битним резултатима малочас поменутих наука. Но, и ако ми овако радимо на новој основици педагогије са наукама, које никако не спадају у њезино поље, то би ипак било неоправдано, кад би се педагогија узела као проста „примена" било које од ових помоћних дисциплина. Психологија нити је „примењена психологија", нити примењена етика, логика или што слично; она је без сумње самостална наука: наука о васиитним чињеницамч. Ма како се она служила резултатима опће психологије, патологије, испитивања деце, логике, етике, естетике у евојим сврхама, она ипак све те резултате свађа под једно ново гледиште, које само она има, а то је: гледиште васиитања. услед чега се и сви привидни психолошки, етички и други проблеми мењају кад они постану васиитни ироблеми. На ову потпуну промену у стављању питања у педагошким испитивањима, ја сам се непрестано повраћао у овом раду. С тога педагогија исто тако није примењена психологија, као ни физика примењена математика или биологија иримењена хемија и Физика. У своме широком изкоришћавању других наука, она мож да највише наличи географмји, која је такође у стању. да се послужи резултатима скоро свих других наука, па ииак да остане самостална знаност. Ови многобројни односи педагогије иремадругим огранцима науке, имају, нема сумње и своје лоше стране. То повлачи за собом, да и онај, који испитује и онај, који се учи у педап>гији, мора да располаже са све то већим материјалом у знањима. Ту нотешкоћу ја сам јако осетио у првом покушају да изнесем целокупну слику евсперименталне педагогнје. У први мах ја сам хтео да издам једно опширно дело, које би нарочито било посвећено детаљеом Фиксирању експерименталних метода и њихове примене на педагошке проблеме. Кад је рад био већ у велико запо