Školski glasnik

Стр. 42.

Вр. 3.

норед наетавног градива, избор шнолских књига и томе елично. Влада је у начелу иризвала тај захтев и министарском наредбом наредила уређење тих школских комисија и ако са ограниченим правом. Данско учитељско удруж ње радило је на побољшању учитељског образовања и уређењу школског надзора. Жеље његове у ногледу повишења плаге, у већем размеру су исиуњене, јер еу илате подигнуте са 25?а. Куд год се погледи свугде је било борбе: Учитељетво је у борби! Мора да се бори за свакидашњи хлеб, за своју слободу и слободу пЈколе против навале реакдије политичке и црквене, а за нраведну оцену и уважање свога рада. за своју част.

Из школске са^оуправе. Стечај каа уговор између општине и учитед>а. Школ. Савет донео је прошле год. 1908. нод бр. 6 5-/871. решење објављено у „Митр. Гласнику" бр. 4. о. г., даје „расписани стечај главни докуменат за установљење н р а в а у ч и т е љ с к о г и д а у ч и т ељ пр е к о стечаја може тражити накнаду само онда, ако у стечају није био садржан законом пронисани минимум дотац и ј е. * Метод Александра Великог био је некад јако уважен, »ли данае је он остао само у приповетци. У данашњем културном добу, ко хоће да дреши чворове, не може се внше служити мачем, него треба да ирихвати дрешење таких чворова ре алнијим путем. Изрећи категорички, даје стечај пуноважан уг<>вор између учитеља и општине, у најмању руку значи: оетавити право учитељеко на свачију милос!' и немилост. Олом доиуном, „ако у стечају иије био садржан законом нроиисани мннимум," неће се тај део школског уређења ни мало усавршити, него ће то бити с<мо нов-д, да се учитељ ииак има ухватити за неку котву снасенија, да тражи своје право, које Јчитељ увек тешко добија. А из тог тражења права биће опет нроцеса између општина и учитеља, као шт<> је и до сада било јер наше школске власти, пре него што су стале коначно на тако категорично становиште, нису свугде до »раја наст.>јале, да добије респекта она њихова наредба, која је пре неку годину

издата у кориет тачног сре]ћивања и пописа учитељских дотација у појединим местима, Да је тако, видимо по самом расписивању стечајева у званичном листу, где се још и сада расписују стечајеви без законитог минимума (види 4. бр. М. Гласн., стечај у Бегечу). Затим има још и сада таких стечајева, у којима се још воде илате учитељске у литрама кукуруза и литрама жита (види 5. бр. М. Гл. 908. Стечај у М. Гају.) или је у плату урачунато све што год је коме иало на намет и огреварина и чист приход од земље и награда за оићу иовторну школу и за обучавање деце у цркв. иојању и вртарству и ако је ожењен има оваку станарину, а ако је нежењен има друкчију и т д. (види 11. бр. М. Гласн. Стечај у Вел. Кикинди); или је означ но да ће се дужн -сти наредбеним путем поближе означити (види бр. 15. М. Гл. Стечај за учит. вежбаонице у Счмбору, распиеав од еамог Шк. Сав.); или ее каже, да је земљу издала црквена оићина у аренду на 6 година (до 1913.) те ће учитељ ДЈжан бити закупне уговоре и нримити; а за ч шћење и ложење школе добиће К. 20'(!), за пероводство К 22'— (!), за састављање цркв. оић. рачуна К 6. — (!), а опћина јеумолила Шк. Сав. за петогод. доплатке и прииомоћ за преоправку шхоле ( види бр. 21. М. Гл. 908. Стеч. у Чииу); или стоји: док се не реши иитање о сталној, надати се, већој ирипомоћи (в. 23. бр. М. Гл. 908. опћ. Лукаревац); или се у ст<_чају наномињу неки преговори који се воде са политичком општином, те ако се несврше повољно по садашњу илату, учитељ ће уживати ону плату која се буде уетановила тим преговорима (в бр. 7. М. Гл. Ст. у Сенти); или стоји: осим оеталог за мали погреб 1, а за велики 2 К, за нарастое 2, за шестонедељно кољиво 3 К, за стајање на ћошковима при укопу за сваки пут 50 потура, за оиравку прозора 15 К, а то ће све уживати учитељ тек онда. кад садашњи ночне своју мировину примати, што ће свакако већ почетком ове шк, године наступити, а донде ће примати 60 К месечно и стан (в. 25. бр. М. Гл. 908. Опћ. Деска); а има и тога, да ће учитељица предавати у разредима К0 Ј И ј°ј се доделе, а женски ручни рад евој деци (в. 25. бр М. Гл. — Срп. Падеј); или ће учител 5 имати за обичан п греб 1 К, за парадни 2 К (ко ће то да таксира које је нарадни ■в. 25. б,-|. М. Гл. 908. Торња). Или је у опште произвољно стављено за огрев. колико се где