Školski glasnik

Бр. б. ПРЕ Д АВАЊА за увод у ЕКСПЕРИ/ЧЕНТАЛНУ п&дагогиЈУ и ЊЕЗИНЕ ПСИХОЛОШКЕ ОСНОВЕ ОД Др. Ернста јМојмана, проФесора Философије у Минстеру. С немачког нревео с ауторовом дозволом: Ог. рћП. & раеЗ. ПА1А Р. РАД0СА8ЉЕВИЋ, доденат њујоршког уаиверзитета. I. СВЕСКА. Прво предавање. Зада^а експерименталне педагогије. Експериментална педагогија хоће баш да уклони све те мане досадање педагогије. Она не Ке да се усиосгављају норме, нре не^о смо испитали праве односе из којих се тек могу створпти норме; с тогаје она у првом реду иедагошко исиитивање, и пошто се ствар креће око истраживања једпог поља чињеница тојеона емииријскождагошко истраживање Да ми ову врсту педагогије називамо експеримевталном педагогијом, строго узето није баш ово по ве оправдано, јер експериментална педагогија хоће да сва помоћна ередства и методе емпиријског испитивања стави у службу педагошких истраживања, на се ми н. пр. у дпвољној мери служимо са иснитивањем маое, опћим извиђањем и у методичком погледу са ста тистиком и математском обрадом статистичких бр-уева, Тачније узето морали би говорити о педагогији као емииријском истраживању , ако смо ради да тачно означимо наш нов начин неговања иедигогије. Име експериментална педагогија дошло је из мајотменијег средства испитивања ове науке, то је име и оправдано, јер је екс перименат у педагогије изазвао највећа обновљења. Тај начин означавања оправдава се и са нарочитим положајем, којег експерименат заузима у педагошком истраживању. Наиме ми морамо на уму имати, да се екснериментално испитивање у педаго гији употребљ&ва у различитом смислу. С једне стране оно служи за то да се по-

Стр 35.

моћу нспитивања телесао-духовног развића дететовог, помоћу аннлизе његовог духовног живота а спецвјално његовог држања (вллдиња) у школском раду, добије чптав м^теријал о таким знањима, која се у главноме црне из нрироде дегиње, на којој се коначно мора основати васколика педагогија; у свим тим случајевима експерименат носи жиг испитивања детиње психологије , додуше — што се мора на уму имати — предузето ради педагошкш сврха и орјентишући се према иедагошким становиштима. Но, осим тога ми извађамо и чисто иедагогике експерименте, у којимаје додуше, и дете објекат нашег испитивања, али правп смисао и задаћа експеримента јесте директно решење о вредности иедагошких средстава и метода. Тако н. пр. мч насгојимо да иепитамо и сиецајалне диднктичке методе помоћу опита о њиховој вредности, па компаративно, упоредно установљујемо, како оне воде од једног одређеног наставног циља. У том случају експерименат је више ствар изналнжења најцелпсходнијих педагошких метода и средстава, као теоретско истраживање основица педагогије. Додуше, наше знање о томе такође се умножава са резултатима такових експеримената, но, непосредни циљ та кових опита је директнапресуда о ваљаности педагошких метода и средстава С досадањим излагањем ми смо само посве уопће означили карактер експерименталне педагогије као науке, а сада морамо још тачније објаснити, у колико можемо говорити о иедагошком иосматрању, ексиерименту и статистици у иедагогији. Прво ћемо да објаснимо, шта има да значи посматрање и експерименат у педагогији кад се то сравни са сродном науком, у жихологији , а онда да протумачимо и специјалну важност иедолошког и иедагошког ексиеримента. Васколако емпиријско истраживање оснива се у првом реду на иосматрању. Неће бити наодмет ако успоставимо, шта разумевамо нод посматрањем. Психолошки узето, посматрање је помно чулно опажање, које има научне намере, по плану и методи вођене. Све емниријске науке полазе од опажања — т. зв. спољашњег или уну* ШКОДСКИ ГЛАСНИК