Školski glasnik

Бр. 3.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Стр. 37.

него да би се моралорћи за тим,да се са семинарима учитељским и учитељнчким споје забавишта. да се учитељи и учптељице упознају бар у неколико с радом у забавишту. У овоме се понегде ишло још даље. Тако је Коменск< в семинчр у Бону, спојио учитељички семин; р, са доњимт^чајем семинара за забавиље. Тиме је дао прне године једнако образовање к; ко будућим забавиљама, тако и будућим учитељицама и тек иосле тога их оделио, забавиље на још једногодишње образовање. а учитељице на још двогодишње. Но п у Немачкој се чу|е. да се \ читељи и учитељице баш ее ридују деци из за бавишта. Деца су пм та много за игром, не схваћају наставу озбиљно, тешко ихје довести у школски ред. А томе је п опет узрок, што се ту у забавишта, помешао и так&в рад који спада у чувалишта и у Оберишове мале школ^це. Али веза и унутрашња и спољашња између забавишта и школе. дошла би добро како забавишту, тлко и школи. А решење овог питања захтева, да се на остварењу његову ради дуже времена. У свези с решењем овога, стоји питање: Шта је подесно као васпнтно градиво за забавиште? Ово је важно не само но праксу узабавишту, него и по теорију у зчводима, за спремање забавиља. Фребел је јасно озеачио задаћу забавишта Оно треба с једне стране да развије детиње телеене и душевне способности, а с друге страие да га упозна с Богом, природом и човеком. Питање је одакле ће узети забавиште васиитно градиво за овај рад, и как<> да га одабере? Треба се осврнути на живот у породици. Као што ће разумна мати, све што се догоди у кући довести у везу с причом, поуком, мудрим саветом, тако ће н дете из св<>јих доживљаја у кући и у породици, наћи градива за своју игру и радњу. Посмотримо лп децу, виде1емо да се играју и раде оно што су доживела. Има ту вееелог и озбрљног, леиог и рулшог, смишљагог и несмпшљеног садашњег и прошлог, укратко деца унесу у свој круг

цео свет. Ту треба заба!<0ља да проучава, да се уживи у дечји начин и да тај живот потпуно схвати. Према томе може се рећи: У забавишту се може узети као васпитно градиво све, што су деца доживела. Нотоможезабавиште, школа већ не може то. У њој треба згодпо изваћи шта је подеено, јер у њ"ј се мора зпање стећи. Забавиште не израђује задаће, оно само треба да развије скособности дечје. да се дете уме иравилно служити оком и ухом, руком и ногом. Од детета самог морамо научити, какво васпитно градиво да узмемо. Круг љег( вих доживљаја и заинтересованости, мора нам биш путевођа у томе шта да се узме. Сам његов живот! Али се у томе не сме ирзтерати, не може се све без разлике узети у обраду. него од свију к*тегорија које се иојаве поједини типови. По томе аотр.бно је из разнобојног дечјег света створити известан избор васпитног градива. које је подесно за учзршћивање, за унашање у дете. Тако ће се разликовати одабрано васпитно градиво, од случајног. Изабраним васпитним градивом мора се ићи за тим да се у детету буди: 1. Тежња за радом. I.) и то, нрактичном радњом — колико је могуће — (неговањем животиња и биља, и међусобном номоћи). ово помоћу фреб2.) И вештачким ириказом лових средстава, а.) нодражавајући наиме: ДР тањем ^ Ј сликањем, моделиб.) самосталним стварањем рањем зидањем и , радовима с песком. 3.) Приказом у слободним играма и пграма помоћу одређеног вежбања у кретању. II. Васшшшм градивом треба да се јача нитомост, чедност, ваљаност и релишозан осећај (н. пр. сравни тичје гнездо и жпвот у породици,.сахат и тачност; пролеће и божје старање). III. Васпитним градивом треба да се снажи дечја уобразиља (п. пр. причама, сликама, слободном игром). IV. Васпитним градивом треба да се у детета шири круг представа (обликом бојом, бројем, градивом и т. д.)