Školski glasnik

Бр. 3.

Неко од овог васпитног градива послужиће боље у подстмцању тежње за радом, неко уобразиљу и т. д. Да разјасним ово навешћу укратко по неки пример: Редимо за број II. у корист јачања питомости, чедности, моралности. Расматраће се једно тичје гнездо: Маторке хране младе. Мисао о иородици пренеће се на дечји живот. Љубав родитеља, особито матере, приказаће се деци очигледно а уз помоћ приче, нгсме, слике и игре. Дете ће наћи у животу жнвотиња слику иородице. Тежњу за рад< м наћи ће у примеру из породичног и животињског живота, а хранење у игри ириказом. Деси ли се такво градиво, да се не може све стварно приказати, узеће се у помоћ модели цртежи па табли, радови у неску, и свагда се треба користити дечјим онажањем и сећањем. ТТТ тн и шта нису већ дотле деца видела у сликама оо разним књигама, на улипи, у пзлозима, и разним плакатима за објаву (ов> оссбито по варошима). Но уз сво ово одабрано васнитно градиво, не смеју се запоставити ни случајни доживљаји дечји. Н. пр. рано ујутру наћи ће деца — рецпмо — младо враиче у врту, које је негде из гнезда испало и плашљиво полеће. Касније нашло се — рецимо — и и гнездо, али је високо, не може се дохв&тити, метнућемо на неко друго дрво вештачко гњездо и врапче у њега Маторка је осетила где је врапче и облеће око тога места, мало касније се ослободи и храни враиче. Каква је то радост за децу и какав утисак. Трећег, четвртог дана врапчета нема у гњезду. Одлетило је, Или га је можда мачка нашла? Претпостави се да је сретно прошло. Свакојако, овај доживљај неко време служи као васпитно градиво. Но од онога што ће се приказати, још важнаје је нако ће се приказати. Не треба ићи за тим да се на широкој основи нриказује, него да се приказано што чвршће удуби у дете. Забавиште треба детету да даде само основе за будући живот. Много би још имало што да се изнесе у корист правилног развитка забавишта али

то није могуће за овако кратко време и у оваком уском обиму једне зборске расправе. Ја сам држала за потребно, да у кратким потезима изнесем сувремене вазоре, помоћу којих би забавиште кренуло напред и помоћу којих би стварније одговарало оној идеји која је заузимањ*м Фридриха Фребла и његових последника стекло права на живот. Па ако је и овај ноштованп збор тога уверења, да је забавиште једна корисна и иотребна установа, то ће свакојако онда ирихватити и ту мисто да му треба дати јача т лета. А у корисг тог јачег полета предлажем да овај збор ( во учипи: 1. Да се умоли високославпи Школски Савет да изда уредбу за сриска забавишта; 2. Д& се ири стварању те уредбе, васиитно градиво за забавиште тако одабере, како ~&е сав рад у забавишту имати ни себи тии иравог забавишта у којем се развијају дечје саособности, а ие тии школе у којој се још и извесна знања дају деци. 3. Да се за еарему сржких забавиља оснује самосталап завод, у којем од нашш веЛих места. Захваљујући на поверењу, надам се да ће поштовани збор нрихватити овај мој предлог. У Онтомашу, 1906. Даринка Сремчевић забавиља.

Педагошки преглед. Црна Гора. Године 1907., 14. Фебруара стугшо је на снагу „Закон о народним школама у у Књ. Црној Гори." Ио томе закону народне се школе деле на: дечја забавишта, основне и нродужне школе. Оеновна школа траје четири године; учење је у њој обавезно и беснлатно. У кестима где се не говори чисто српски, отвара се уз основну школу принравни разред. Продуж ну школу иохађају ученици који но евршстку IV разр. не продуже школовање у средњој школи или не оду на занат или у трговинуПродужна школа траје два течаја, рачунајући