Školski glasnik

Отр. 68

могло и са стране учатељства угицати на њено дотеривање, јер „више очију више виде, више глава више знају." Бићу тако слободан да у кратким потезима изнесем све оне захтеве, које би требало нри прописивању нове наставне основе узети у обзир. Најглавнији захтев јесте тај, да се нова паставпа основа доведе у склад са основом мађ. језика, и да се градиво свију ■ иредмета до минимума редуцира. Почнимо од науке вере. У садашњој наставној основи, веронаука обухвага највеће градиво. Права богословија. Но није ни чудо у каквом се добу састављало и коју је начинио ? У садашње доба ово не сме бити. Добро би било да се она скине са учитељских леђа, али ако за сад то није могуће произвести, нека се њено градиво редуцира. У свима разредимл главну улогу треба да игра библијска новест. Поред библијске повести у стлријим разредима литургика. Оне силне молитве а нарочито катихизис, треба пошто пото из основне школе уклонити. Словенски језик , нека ее ограничи једино на читање. Словенски језик треба да почиње од 1У-ог разреда. И то нека се градиво ограничи једино на текстове литургијског и светитељског појања. Црквено иојање нека се ограничи је дино на литургијеко и најважније светитељско појање. При овим предметима нека не буде више сврха неговање појапа и чатаца. Орпски језик , нека одговара духу садашњег времена. Читанке нека се удесе према захтеву модерне педагогије. Садашње — Натошевићеве — читанке нису више подесне. Сваки учитељ који ради српски језик по њима, мора иасти у очајање. Но није ни чудо! За она времена беху оне златне. Али данашњем добу никако не одговарају. Ово је лепа сведоџба напредовању нашег учитељства и паше практичне педагогије, да од доба Натошевића не нађе се нико да напише боље читанке!! Граматику као посебан презмет, треба пошто по то из основне школе избацити ; главно тежиште треба пол гати на писмене саставе.

Земљоиис, ово је најнесноснији предмет у нашој школи. Па како и да не. Какви су нам уџбеници за овај предмет? Једини земљопис, који се скоро у свима нашим школама употребљује, иснод сваке је критике. Земљопис IV ог разр. читав лексикон сухопарних речи. Нетачан је до крајности. Илустрација и смештање ове, такођер је испод сваке критике. Земљопис III. разр. погрешан је у деФиновању појединих појмова. Требају нам и нови земљописи и то градиво да је у складу са захтеиима државне наставне основе. Добро би било да се прикључи новим земљописима и градиво земљописа, које се има обрадити и на мађ. језаку. Новп з-мљописни уџбенпци треба да су што више и лепше снабдевени илустрацијом. Рачун , овај је предмет скроз и скроз занемарен у нашим школама Сем Вуковића и Милетића, нико није ништа написао. Њихови уџбеници не одговарају времену екеперименталне педагогије. Градиво у вишим разредима треба редуковати. Из 1У-ог разр. рачунске радње са десетичним разломцима треба пренети У V. разр. Са разломцима што мање се позабавити. Довољно је упознати децу са појмом разломака ; рачунске радње са разломцима требало би избацити, јер се они у животу скоро и не употребљавају. Што веће тежиште нека полаже нова наставна основа на проценгуално рачунање. Градиво Историје, Устава, Хигијепе, Природописа треба удесити према захтевима државне наставне основе. Особиту пажњу нека обрате стварачи нове наставне основе на цртање и моделовање. У кратким цртама обележио сам оне главне тачке, које треба узети у обзир при стварању и прописввању нове наставне основе Зато позвани нека добро отворе очи, јер ће од њене вредности зависити нанредак наших школа за неколико деценија Трећа важна тачка гласи: Нека се скине са нашег учитељства онај терет, који му је неправедно наметаут. Кад сравнимо положај државних учитеља са поло-