Školski glasnik

Стр. 69.

жајем нашег учитсљства, онда мора сваки иоле трезванији човек признати, да је то једаа велика неправда и нечовечност, што се захтева од учитеља за ону мизерну награду од 500 Фор, Држшни учигељи су поред боље дотације, десет пута мање оптерећени но наши учитељи. 0 ш имају само школу и више ништа. Но да видимо дужаости наших учитеља. Они су учитељи двеју школа: српске и мађарске. катихете. појци, перовође, коровође и т. д. а где су још дужности, које би требало да врше као родољуби (оснивање читаоница. задруга приређавање села и т. д.) Да је учитељ од гвожђа и Соломунове мудрости, па ни онда не би мога'о свима захтевима одговорити. Да би нам учитељ могао удовољити огромним захтевима државне власти, нрискочимо му у помоћ, бар ми са наше стра не, те му скинимо оне терете, који нису ни мало везани за његов позпв. Ја не видим потребу, да би нам учитељ морао предавати веронауку и словенски језик у основној школи. Зар се овај предмет не би могао дати у руке нашим свештеницима. Јест, али можда ће неко рећи: наше су школе вероисповедног к>рактера; или, а што да ее свештеник меша у делокруг школски ; или, а шта ће бити са школама ако се оне покомунале? На ово хоћу оволико да одго ворим. Ја не видим да би тиме, што би свештеници предавали веронауку, био по мућен карактер вероисповедних школа, та оне би добиле још веће обележје вероисповести; па ето прилике и свештенику да упозна своје будуће стадо, јер се и иначе тужи свештенство, да не нознаје своју наству. Ја не видим бојазан да ће се свештеници умешати у делокруг школски. Он би само предавао веронауку и оценио ученике и више нпшта, остало би било по старом. А како бибило да нам се школе покомунале или подржаве, онда им ве помаже веронаука, јер би и за њих »важио исти онај закон, који важи и за садање кому-

налне школе, по коме учитељ не предаје веронауку. Ослобођење учитеља од предавања веронауке можда ће лајицима бити маленкост, али нашем учитељству био би то велики добит, јер би му рад најмање са 4—6 часова био олакшан, а тиме би више времена могао утрошити на мађарски језик, јер наш учитељ у шесторазредној школи до данас дужан је био предавати, 5 часова недељно мађарски језик сада пак 13 часова. Јелте да је огромна разлика? Други терет пашег учитељства је црквено појање. 0 нитању црквеног појца много се расправљало и расправља. Ја ћу укратко прећи и преко овог питања. Између учигеља и ирквеног појања немаапсолутно никакве везе. Појачку дужност је од старине вршио учитељ, односно појац је вршио учитељске дужности, па је та дужност и дан данас спојена са учитељском дужношћу. Сад је учитељство извојевало себи превагу, углед и положај над црквеним појањем. за то се учитељство те дужности треба и да ослободи. Зато наше учитељство нека свој започети рад у питању појачке дужности и настави, и енергично захтева од меродавних Фактора, да се учигељство те споредне дужности ослободи. Ако жеља нашег учитељства за овај мах не уроди плодом, тада виша власт не сме оставити ову ствар у досадашњем стању. већ морагледати и тражити начина, да се наше учитељство за овај тешки а споредни рад достојно и награди. Ако се ова ствар по учитељство повољно не реши, тада учитељетво нека не клоне, већ нека се бори — ра^и остварења овог свог захтева — до коначне победе. Оних осталих дужности нека се учитељство у толикој мери лаћа у колико му допушта слободно време. У првом реду позване су дакле наше више власти, да нашем учитељству у свима овим питањима терет олакшају, а стање побољшају. Па и нашим среским учитељским зборовима главна задаћа нека буде расправљање садашњег учитељског стања, расправљање нове наставне основе и старање око унапређења практичне педагогије. *