Školski glasnik

Сгр. 96.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

М1 а пеуес! N. К*) Ш ег N. N. (аоновим градиво). Дођем до врата, прозовем: МхПе.ч Ре1;ег и показујући руком да дође к мееи кажем: јбјј! Кад дође, изађемо у ходник, затворим врата и иокретом га упућујем да ради оно што и ја ра дим: да куца на врата. Ја уђем унутра, он куца а ја кажем: 8гађас1! И Пера уђе унутра. Кад уђе унутра ја му ноказујући да иде на место кажем: тепј! То поновим са њих више, а носле с децом заједно говоримо: 8га1)ас1! Затим пошаљем опетједног на поље. Онће куцати и хтети да уђе унутра ал' ја кажем пеш, пеш бхаћас!. Он ће се вратити натраг. Пошаљем сад још двојицу, тројицу, на поље и ниједном не дозволим да уђе, а кад они после куцања отворе врата, кажем: пеш §га1)ас1. Кад их је већ 3—4 у ходнику изађем и ја и ту им покажем шта ће радити. Ставим их је дно за другим, да тако улазе т. ј први да куца а кад уђе унутра да се поклони и рекне: јо ге^еН! па за њим други и т. д. Ја уђему школу. Дете куца. Ја с децом говорим: зга1)а(1. Дете улази, поклони ее и каже: јо ге^§еН! а ја одговорим: 1з(еп ћохоМ и покажем му руком да иде на место с речицом: шепј! Долази друго дете и куца: — У хору вхаћас!. Дете: Јо г姧'еП;! Ја : 1в1;еп ћохоИ! 1«1;еп ћогоМ! Мепј! Кад сва деца уђу с иоља шаљем оиег друге, и тражим да деца сад и 1§1еп ћогоИ кажу У хору. Покажем на себе: N. N. 1аш1б иг, 1аш(,о пг. За тим показујући на себе питам: КНапНоиг? У хору N. N. 1аш1о иг. Покажем на Милана и нитам: Кајт МПап 1апПо иг? — К. М. пега 1ап11б ги'. Показујем на себе: ТапНо пг? — 1§еп, Таш4<ј пг. Кад увежбам: N. N. 1апИб пг ноновим први део лекције, а затим изађем и ја на поље. Куцам, уђем унутра поклоним се и кажем: Ј6 ге^еН и ако деца одговоре: 181еп ћохоИ (апЛо пг! истакнути циљ је ноетигнут. Поздраве: Јо паро!! Јо ез<;е1; ас1јоп 181еп, 181;еп а1с1јоп ше§-, Ј6 ејбгака! не обраћујем засебно *) Где поред питмња није отав.вено име захтевам одговор у хору.

но датом нриликом увек уиотребљујем, па онда и од њих тражим. Нпр. Дође дете у школу по иодне и каже јо ге^еН аја га исправим исирва овако: пет, јо паро!;! па пет ј6ге§'§е11! јо лароТ. Тако ието: место јојј! уиотребљујем: §уеге па и провинциализам: §уојј!

Зажније мере, тегови и новци. Лекција за I. разред. (Свршетак.) В. Килограм и његова подела. "Учила: Т е г о в и : к§-, кд, у 4 кд, вага. Разни нредмети за мерење. '*.) Понављање о м е т р у и л и т р у. б.) Килограм. Ову сте меру ви већ видели ; како ее зове ова мера? (Понављање одговора у хору.) Ко употребљава к§,-? За чега уиотребљава трговац (месар, пекар . . .) к§? Шта се мери са к§? Ношто се еа к§; уетановљава важина, или тежина ствари, ко- је мера за тежину. (Понављање.) Да видимо, које су од ових ствари (комад гвожђа, хлеба, кесица иеска и т. д.) лакше, или теже од к§. Ноједини ученици нокушавају то одредити руком, иошто у једну руку узму к§', а у другу дотични предмет; онда се на вази испита тачност. в) Подела к§. Погледајте, ја имам овде једну другу меру (*/ 3 к«'.) Види, је ли тежа или је лакша од к§-! Могу покушати више ученика. Овде имам још једну таку меру. Обадве еу једнако тешке. (Види на вази!) Сад ћу ове обадве мере метнути у овај тањир ваге, а к§- у други. Гледајте овамо на језичац ваге. На којем јетањиру више? Тако је ! На обадва је једнако. Килограм има дакле две таке једнаке мере ; ми смо дакле к§ на 2 једнака дела ноделили. Како се зове таки један део? Запамтите! То је половина к^. Покажи а к§- и реци шта је! Реците сви то! Колико '/ 3 к§- има 1 к§? Реците свито! 1 / а к§ је — који део од целог к^? У 2 к§ је половина од 1 к^. (Понављање у хору.) На тај начин се утврди однос између '/ 4 к^, 1 к§- и */ 3 к^. г.)11онављање и утврђење укуиног градива. Научи се ово: к$ ('/ 2 к§, ] / 4 к§) је тег.(Нашто сеупотребљава тег?) к§'= 3 2 к^= 4 / 4 к§'; = а Д ко- ; % дају 1 к 8 ;; */ 4 к & и дају 1 к 8 ; 2 / 4 к§ дају у 2 к§'. Примери: Мати има 1 3 к§: брашна, а њој треба цео 1 к§ брашна; колико