Školski glasnik

шкоЛокм гласнш;

Стр 99

знадемо о историји својих школа. Г. Цувај ево нам даје прави нример како треба да иде наш будући недагошко-књижевни рад. И ми и браћа Хрвати до данас смо се пуно одушевљавали туђинцима; ми смо иисали и пишемо о туђој историји школства а сами себе не познајемо. Но, онај, ко не познаје своју школско-просветну иросветну прошлост и садашњицу психо-физичког развића својих ђака, тај не може постати интелигентан недагог практичар или теоретичар. И због тога, ја у раду г. Цуваја видим педагошки ум који далеко досеже и сматрам га као осниваоца хрватске историјске педагогије. БраћаХрвати могу се и с најкултурнијим народима мерити с овим Цувајевим делом. И нема збора да су Хрвати у свом педагошком животу показали изванредну снагу. Пођите у бели Загреб. па ћете се дивити красним инштитуцијама, што су их створили учитељи у Хрватској и Славонији, наши другови по позиву, који се годинама муче како ће да 25 форинти месечне плате поделе на 30 дана у месецу. Њихов дивни педагошки музеј (који се, мимогред речено, може такмачити и са највећим европскил сличним заводима), њихов учитељски конвикт, па учитељски дом, хрв. иед. књижевни збор и многа друга чисто ироФесијонална учитељска удружења доказују шта може учинити тих и постепени рад. И у тој тихој СФеријавља се Цувај са својим епохалвим делом. Мени је врло мило што тако напредују наша браћа Хрвати то су права наша браћа, и по језику и по геограФСком положају, и по тешкој историјској судбини. Ниједна наша школска књижница не би смела бити без овог монументалног дела. У њему се говори, и то часно и поштено, уираво братски и о развићу српске школе и просвете у Срба из Хрватске и Славоније. И онај, који је рад да проучава историју срп. школства, не сме бити без овог класичног дела. Ја ћу се овде забавити само II. св., а кад ми дође до руке и I. св., гледаћу да то дело мало опширвије нрикажем и нашем и инглеском и немачком, а по могућности и Француском стручном књижевно педагошком свету. Друга свеска Цувајева дела почиње са „Предговором" (III—IX), где се излажу тонле домаће и стране критике I. св., чиме се аргументише и јавнажеља за продужење ове врсте рада. За овим долази садржај, попис слика (међу њима и многе наших школских и пр^свстних људи, као Платон Атанацковић, Змај Јован Јовановић, Вг. Ђорђе

Натогаевић Павловић Тодор. Ђорђе Рајковић) и животописи. После овог наставља се — хронолошким редом — излагање повести школства у Хрватској. Додуше, оваке ствари могу се и другим редом писати идеолошко-развојним, као што је Др. Ђуро Турић изложио своју повест педагогије, али пошто г. Цувај у првом реду има носла са „грађом", онда је- то једини и најбољи начин обраде, а осгалима, који се буду унуштали у аналитичке танчине еволуционизма наше народне недагогије, од воље стоји да тако обраде ову богату грађу. Друга свеска почиње са школама за владања Фердинанда V. (1835 — 1848). Овде се описују народне до, за и после еистема „8сћо1агаш е1етеп*агиш". Од великог је интерес >вања излагање школства за време војне крајине. За нас Србе од важности је концизни опис срп. нар. основних и средњих школа (стр. 195.—196). За овим долази опис школа за владања Фрање ЈосиФа I. Ту се говори о школству иосле реорганизације управе од 4. марта 1849 (прозвано „државним или октоираним уставом"). На стр. 336. иомиње се срн. велика гимназија у Карловцима. После овог баца се ноглед на гаколу и просвету после реорганизације управе од 31. децембра 1851. (т. зв. „аисолутизам"). На стр. 626.—637. описују се срп. нар. гаколе и срп. учит. школа у Пакрацу. Напослетку излажу се школске и просветне нрилике после реорганизације од 20. октобра 1860. (т. зв. доба неизвесног иолитичког стања"). На стр. 1082.—1086. говори се о срп. нар. основним школама, школском савету и нашем народном иисму, ћирилици. У свим тим појединим одсецима узимају се у обзир не само основне народне гаколе, већ и стручна и средња училишта, академија, универзитет, богословија, музеј, штампарија, журналистака, закладе, проеветна друштва и т. д. У делу је изнесено много оригиналиих докумената, слика, цртежа, шематички нрегледа и цитата. Све је одмерено и систематски наиисано, јасно и разговетно. Језик и стил је добар. При свршетку ове II. евеске г. Цувај вели да ће се III. свеска бавити оснивањем и радом аутономне кр. хрв.-елав.-далм. земаљске владе, што ће, нема сумње, бити још интересантније, јер се све то више приближујемо садашњици. И ова свеека има „регистар", који је номно израђен у 21 страници. На поеледњој страници истакнуте су крупније штампарске грешке. Мени је врло жао што моментано нисам ка-