Školski glasnik

Стр. 150.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК.

Бр 9.

— КагнЈгок. МК; свта1 N. №.? — Рага§-. Онима који не режу иокажем како да раде и говорим: {ага§-ј ! Гага^ј N.! Када емо сви очистили гранчицу, иокажем канап и питам ? Мх ег ? Ег, ег, краг^а. Мј ег ? — Ег враг^а. Увежбам раздајући сваком по комад и говорећи : враг^а гштам: Мј ег? Мг аг? Но1 уап а враг^а? Затим узмем свој ирут и везујући на њ канап говорим к6(;, кб1. А 1апЈ1о гхг кб1. Увежбам као и 1ах-а§. К61 а 8х1е\ о N. N. ? — Хеш ко1. К61 а Мхћа1у ? — N6^ ко1. Кб88 (показујем) N1 N1 Мх1 С81па1 N. N. ? — N. N. ко1. МЛ С81П4182 ? — Кб1, кб1бк. Кад вежемо канап на прут заманем као с камџијом и кажем: об1ог, 081ог. М1 ег? — Ег ов1ог. (Увежбам). За тим нуцам бичем и кад иукнем кажем: сваИап. Аг ов!ог С8а11ап. Мх сааИап? — Аг 081 ог сзаИахх? СкаНапј N. N.! (Наставиће се.)

ј- Гавра Путник. И опет се открја једна плодна грана на стаблу учитељеког сталежа. Нестаде из редова његових Гавре Путника , родом из Беле Цркве, а од 33 године румског учитеља и управитеља. Покојник је по свршеној Чобићевој препарандији био неко време учитељ у Ковиљу и Каћу још за време војничке гравице, и онда већ као ожењен човек прешао у Сомбор на учитељску школу и ту с одликом довршио, и по том наставио у Руми учитељску службу, коме је државна власт. као ревносном и савесном раденику поверила и управу. На тој пости

остао је покојник пуне ЗВ године, те својим ревносним радом у школи стекао признање својих претпостављепих и у два маха му је понуђено било надзорништво школско. Међу својим друговима био је љубљен и поштован толико, да је у заједничком среском учитељском збору румског котара, где су Срби и Хрвати заједначки делали све до 1908. г., једногласно биран за старешину и председника, па и кад се та два братска крила учитељска одвојила и почела засебно ради и али опет једној мети тежећи, као што рече г. Јосиф Кунст у свом опроштајном говору, баран је покојник зч почасног члава и председника хрватског ограека. У своме учитељском месгу и народу беше вазда одликован почастима онштинског представника. у занатлијској задрузи пероводством, у читаоници одборништвом. у новчаној задрузи унравником, у срп. певачком друштву потпуним чланом и у опште истицан је и тражен свуда, где је требало мудра савета и дурашна рада. Српско народно учитељство има да му благодари и на том, што је у њему поникла и покренута мисао за подизањем српског учитељског конвикта у Новом Саду, с којим је 1890 г. запрвило грпско народно учитељство и око кога се ланас креће у заједници свију овостраних срп. нар. учитеља многа лепа мисао и знатно олакшава в^спишу страну срлског нар. учитељства. Из признања и благодарности за то одликовало га је друштво ове установе п -тпредседништвом за свих 19 годива, а последње две године и почасним председништвом. Н>егов је сав живот био прожман љубављу за школу и њен напредак љубављу за сталеж учитељски, жељом за напредак свога порода и читавог народа и отуда је својии 40-годишњим јавним радом стекао на све стране поштовања и уваж ња, што се огледало и на његовои величанственом укопу од 3. (26.) маја о. г. на коме беху заступљене све осн. нар. школе румске са својим наставницима; све корпорације друштвене и сви часници власти. Пред школом, на којој су се виле две велике црне заставе, опростио се с покојником топлим осећајима млађи друг и заменик му у управи, г. Душан ПоиовиК. После опела пред