Školski glasnik
9
Отр. 206.
ШКОЛОКИ ГЛАОНИК
бр. 1б.
ништво, кад већ само није упућено у те ствари, не замоди којег паметнијег члана свога међу учитељима, да та ваша трабуњања коригује, пре него што их изнесе на јавност, али тамо где се по дужности расправља о тим питањима и где се тиче угледа свију нас учитеља, не ћемо вам никад допустити да млатите празну сламу и још да зато у вас гледамо као у неке нове Песталоције, него ћемо вас терати у ред. Ви то већ знате добро, за то се и једите да не можете да дођете до речи на збору. Покушавали сте ви и тамо да се сиграте с речима, али сте видели да не иде, а мрзи вас учити, јер се ругате књигама, па сте ућутали. И нисте ви од скора ућутали као што тврдите, него сте ви са своје нетриљивости и трабуњања постеиено сузбијани одмах после првих зборских еедвида, кад сте још насртали на данашњег реФерента К. Миловановића, којем се сад увлачите и кад су га од ваших насртаја бранили баш ови, које ви сад у немоћном гњеву нападате, а насртали бивијош и на њега као и на нас да нисте играли ону жалосну улогу пре три године, за коју сте сад награђеии и коју ће вам исто тако друштво којем служите и одрећи, ако будете практиковали то што сте у зборским седницама покушавали. И онда вам остаје да и то дрхштво ружате као што ружите и нас. И ви још уображавате, да сте с таким својим „врлинама" изазвали „симнатије" код она 3—4 млађа колеге, који с вама гласаше при избору заступника за епарх. скупштину! Та ви сте увек имали неки засебан правац осим других колега. И у оно доба које спомињете да сте заједнички радили, били сте екстремни, а колико сте радили то се зна и забележено је и о томе се не можете хвалисати. „Школ. Одјек" сада хвалите, а у оно време роптали сте на њега као и сад на „Шк Гласник", а због тих истих ствари због којих и сад нападате и роптате на издавача „Шк. Гл." Онда сте то радили против свију оних који су били у уређивачком одбору „Шк. Одјека", једно зато што су то били новоеадски учитељи, а нисте ви, а друго за то што ви ниете у стању то били радити, него су то други радили, па у својој немоћној срдитости нисте знали ништа друго, него сте у збору и иначе ружили те људе и „Шк. Одјек", а колико сте доследни сами себи и колико су вам тврдње истините види се и но томе, што на једном месту тврдите да се служимо неким новота.ријама немачких педагога, а на другом месту тврдите, дановотарије не трпи-
мо. У осталом ко би још изређао сваку бесмнслицу и неистину која из вас бије и ништа друго не одаје него накост. А верујте за вашуљубав нећемо изменути свој начин рада, него ћемо и од сад, као и до сад самостално пресуђивати о свима приликама које се тичу школе и нас учитеља, на ма то вами још већма неправо било. Ви сте на овакав наш рад преко гледали, кад су га садашњи ваши протектори хвалили и исТицали за нример, данас, кад је у њих потиснуто начело у крај иснред интереса, те кад су према нрактичним свакидашњим погледима дошли на становиште, да је главно многобројност а споредно каквоћа у странци, те кад су према тим примитивним појмовима и вас могли приевојити као своје умиљате јагањце, данас је њима и вама овако држање учитеља неки грех, боже опрости! Не знамо зашто? Кад није био то онда грех, кад смо ми и они пре нас учитељи истицали неправилност рада и једностраност оних странака, којесу нре ове еадашње то чиниле што она сад чини, што ће то сада бити грех? Ваљда овде нису саме пане у странци? А ако кога немило дира, што се објективно пресуђује о раду који треба да да полета школи и учитељству, он нека се сети како се о томе раније нисало и говорило, сваку злу вољу нек остави за часак у страну, па ће видети да је све то исто што је некад било т. ј. као што је некад неправилно рађено и ми тај сав неправилан рад критиковали, тако се исто и данае неправилно ради и ми те неправилности критикујемо и то још много умереније, него што се то некад радило и у „Застави" и у „Школ. Одјеку". Ми ћемо то и даље радити, а ви ако вамје противно можете нас грдити колико волете, кад већ немате стварних разлога да наше становиште обарате, само молимо не заборавите да ми нисмо о вами ни сад ночели, а не мислимо ни у будуће бавити (е с вами, те не тврдите да вас неко дира. Ми вас у „Шк. Гл " не дирамо, нисмо дирали и немиелимо дирати, до год не запнете безразложно за „Шк Глаеник" и држање оних учитеља, који неће да буду туђе оруђе. И до сад колико сте споменути у „Шк. Гл." учињено је с тога, што подмукло изазивате, нападате и започињете неку бесплодну нрепирку и еејете интриге међу учитељством, да онима који вас на то употребљавају што боље послужите. Али доћи ће време када ћеге се за то кајати ! Старији и млађи солидарци.