Školski glasnik

ТВр. 12.

Стр 207.

Преглед књига. К. ЕскћагсИ, УЈбиеПе Егјппегипдбћ|1с!ег ћеЈт ВесИпеп. (Вивујелне елике сећања при рачунању) Аутор је установио типове представљања у 52 ђака и то номоћу самопосматрања; он је те нодатке о еамоносматрању и експерименталнО' потврдио са различитим методама. Додуше, штета је велика што аутор није тачно оиисао сличне методе, — репродукцију визујелних еадржаја са и без сузбијања говорних инервација, дисконцентрисања за време схваћања са визујелним, акустичким и моторичким утисцима, дисконцентрисање између опажаја и реародукције помоћу визујелних, акустичких и моторичких утисака, обратно срицање и т. д. Од 52 ђака нису се показала да су визујелна 25^ помешаном типусу ирипадало их је 36,5^ визујелних (оптичких, видних) тинова беше 38,5 ^ С тимђацима сада се чинила серија покуса: 1. „Деци је казиван један број, и она су морала рећи (односно назначити), да ли су они ималивидну нредставу, и какве јеврсте она била". Оних 13 ђака, што нису били визујелног типа наравно да нису имали никакву визујелну представу. Од иомешаних типова њих 94,6^ имали су представе једне цич>ре, 5,4% представу једног реда циФре, у коме се јавила казана ци®ра. Од визујелних типова њих 30% имали су нредставу ј ед н е ци®ре, 70% представу једног реда циФара, у коме се јавила дотична казана циФра. 26% од оних ђака, који су припадали помеаЈаном и визујелном тииусу осим представе о броју имали су и једну „Фантастичку" иредставу, т. ј. они су ци®ре видели н. пр. наклупи, или су стајали на ђацима, или су их носили нринчеви и т. д. Нарочитим експериментима (који се такођер не описују тачно) успостављено је ђачко памћење за бројеве. Компарација невизујелних са визујелним ивизујелно и Фантастичким типусима представљања показује, да је бројно памћење неФантастичко визујелвог типа најбоље, и да је оно у невизујелних најлошије. Слични резултат добио се и за вештину рачуаања и за иначе опћу даровитост или способност. 2. Које ће се визујелне слике сећања при решавању задатка 24 -[- 15 репродуковати?"

Случајеви беху овако распоређени : I. никаква визујелна II. никаква визујелна слика слика у операцији а.) само ноједине ци®ре (24, 15, 39) б.) само резултат 24 15 = 39 Ш. визујелна слика у онерацији а.) рачунање 24 + 10 = 34 34 -ј- 5 = 39 б.) нанредовање у реду циФара 3. „Представите себи ред 3. 6. 9. до 30! Какве су видне представе?" У представљеном реду циФара они, који виде редове („КеЈћепзећег") истичу многострукост од 3; а они, које виде ци®ре („ХШегпвећег") виде или циФре, које нису једно за другим ноређане или пак виде гшсану слику писмено изведене операције. Са прогресом екснериментисања број „КеЈћепзећег"-а биваше све то већи ; а паралелне ®антастичке иредставе све то више нестајаху. Пошто према гледишту већине ђака у рачунању имају визујелне слике еећања, и пошто се представа реда ци®ара куд и камо показује као најпрактичниЈа, то аутор предлаже, да се настава у рачунству не предузима са групама тачака, већ са таковим грунисањем, која ће употребити и у реду циоара. Аутор вели да је он то сам чинио и да је ностигао добре резултате. Овај је рад публикован у Мојмановом чувеном часопису под именом: 2еЉсћпЛ Гиг Ехрег1теп1;е11е Ра <1а^о§ 1к, р8усћо1о^18сће иш! раЉо1о§18сће КтсТегГогвсћип^ тН ВегисккЈсћ^^ип^ с1ег 8о7ла1ра(1;11гоичк ип<1 8сћи1ћуг1епе (Вапс! V, НеЛ 1, стр. 1—22, 1907). Др. Паја Р. Радосављевић. Е а 8г 1 о N а§;у : А дуегтек егс!ек1ос1ебепек 1е1ек1апа (Психологија дететовог интересовања), ВшЈарев!, 1908. Стр. 172. Писац, директор учитељске школе у Пешти, опширно говори овде о развићу, мотиву, индивидуалној каквоћи дететовог интересовања и о његовом педагошком значају. Међу осталим покушава да објаени улогу различитих чулних и интелектуалних радња као и улогу осећајног (чуственог, емоцијоналног) живота по развиће и ностанак дечијег интересовања. Једап део тог