Školski glasnik

Стр. 200.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 12

дина и упућивао на основе учитељског образовања и тражио темеља том тешком позиву и свежине и живота за њега. Али смо ми још и сад далеко од тога. А уз то још долази, да ми не идемо у будућност на боље у томе, јер знади показују да се иде натраг. Писац који ово пише говори о приликама у Аустрији. Како је то иоучно и за нас, то ћемо у главном изнети мисли његове о томе. Он вели: „Скоро у свакој покрајини, а понајвише у престоници оснивани су нриватни заводи за учитеље и учитељице, који не могу да постигну циљ, да друштву даду учитеље, који познају живот и искрена ерца раде на томе, да децу спреме са оним знањем и способностима, које ће им требати у сувременој борби за живот, него су то заводи које оснивају удружења и партије саједностраном тенденцијом, кроз које веје дух, да у тихој преданости судбини виде највећу човечју срећу, а сваки им лични, снажни покрет недостаје, чим није у оквиру тог њиховог духа. Ови заводи — већином вероисповедни — не траже у својих питомаца нарочита урођена основа за васпитачки рад, нити траже да сваки свој положај и круг рада у непрестаном развитку друштва нравилно појми, и према томе самосталним осведочењем удеси свој рад, све то њима не треба, јер је њихов систем васпитања столећима утврђен, у свима својим појединостима израђен и темељно окушан. Он их није никад ни изневерио. С тога држе да и не морају строго бирати међу оним младим људима, који им се у школу пријаве, сваки им је добро дошао, ако се само у систем упути. Иако ти заводи стоје под надзором државних органа и државних прописа, ипак по њих нема ничег незгодног, ако и не исоуне оно што се тражи, јер је још увек јака оскудица у учитељима, и ирема каквој јачој државној строгости, знатан део кандидата из тих завода напустио би свој цозив и оскудица у учитељима појачала би се несаразмерно више. Ако би држава хтела да оснива што више својих завода, морала би жртвовати много више новчаних средстава. Ти приватни заводи, помажу јој, дакле, да уштеди а она онет апробира за то њине нотомце довољно неспремне. С тога сваким даном иде на ниже ниво учитељског образовања. Некад су' државне учитељске школе могле бирати из великог броја пријављених ђака од најбољих најбоље и покрај својих високих захтева, данас се мора рачунати да их V' 4 '". 0>'

само буде што више, јер ће иначе отићи у те приватне заводе, и тако јавне учитељске школе у недостатку најбољег материјала,^приморане су да узму мање подесан. Истина да је узрок и бројно и по каквоћи слабијем одзиву ђака и то, што плате учитељске нису какве треба. Но и то би било много боље, да нема оног слабијег материјала учитељског, који је још и то допринео, да је у оним крајевима где се питомци тих завода највише намештају и углед учитељству пао, а с тиме још и праведна наплата учитељског рада одбачена на даља времена. Ово ствара корупцију у оним круговима учитељским, који су радили и раде пожртвовно за добро и напредак друштва и који су исправног карактера. С тога се мора развитак учитељског образовања свом снагом скренути с тога правца, јер само добро однегован и свестрано спреман народ биће сретан и моћи ће се одржати у будућности. Образовање, то јесте и остаје животно питање учитељства. Време захтева од учитеља основне школе, опште образовање у границама како се то постиже у средњим школама и уз то стручно образовање, које се може постићи на академско-дидактичном путу. Према томе би било најподесније тражити: Предсирема у средњој школи и стручно образовање на универзитету да се Формулира, јер данашње средње школе нису подесне за образовање учитеља. Све су оне једностране па и учитељ г -ке школе, и само сретним спајан>ем гимназије са њеним нарочитим хуманистичким принципом, реалке са њеним природњачким правцем и учитељске школе, одабирајући од свију оно што има праву вредност за образовање учит?ља, дало би онај завод, који би могао дати учитељу основне школе потребно опће образовање. У садашњем облику неподесне су све средње школе, већ и због начина како се у њима стиче знање и спрема. Није главно напаметно знање, него мишљење, истраживање и вежба у душевном и телесном раду, затим увести будућег учитеља у појимање индивидуалног и социјалног живота, дати му нравилно схватање за положај појединца у природи и у друштву и оспособити га, да и онда, кад не стоји више нод руковођењем својих учитеља, да се с успехом даље образује и судедује у раду око својег и друштвеног добра и напретка. То би била задаћа учитељске школе, тако би дала опће образовање, којим би сваки