Školski glasnik

Бр. 14.

За критику највише важи (код дела оваке врсте) почетак; то треба даје оно, штојекод листова „број на углед". Јер ако неко ни у почетку свога дела није имао ни емисла, ии воље за то, што је даље ишао, морало га је стрпљење све већма остављати. Еле, да видимо мађарски језик овога дела. Ево вам одмах наслова. Ја кад бпх већ тако рекао, додао бих напред још једно „А". Држим да би боље било овако рећп: Ма^уаг 1бг4епе1; ев а1ко1тапу1ап. Даље на првој страни рекао бих А гаа^уагок бзеу. Па сад до краја целог овог одељења (педагошке јединице!) сваки ред све кипти од погрешака, а ево овако се почиње: Ш^уоп ге§ј кШЛеп ... Ја бих рекао ; Уа1атјког па^уоп ге§еп, а „ге§1 Мокћеп" пе бих рекао. 0 реду речи да пе говорим. А 1ик ппше растављено. Држпм, да учптељ V. п VI. раз. п управитељ новосадсклх школа треба тек то да зна. Не може се одбацити на слагаче, јер је то у овој књизи правило. ГЈи1а А1ап к1га1у ппше великим словом „А"; ја бих рекао, да је то „а1ап" име народа, а то се код Мађара пише малим почетним словом. Имена народа у овом нрвом одељењу долазе врло често п свуда су писана доследно великим почетним словом до 16. стр., а на 10. стр. одједном мења .писац правопис п за имена народа одсада узима мало почетно слово. Шта то значи код учитеља уопште, а шта зпачп код учптеља, који има V. п VI. раз. п мађ. писмене задатке, а напосе како ту педоследност да тумачи критика? Има ли ту нечега озбиљнога и нечега ма и у најмањој мери солиднога? — А1теп1ек ах 1Јга1 ће§уекеп; ја бпх рекао ш ХЈга! ће^узе§еп. Где „а" треба нема га, а где не треба намеће се. Пред именом личним Ма^уаг стојп „а", то је погрешка као кад бих рекао: а Оуог^у. Код „Уо1§а Мубп" нема „а", а требало би да је тамо; па опда долази: ГекеЈе 1еп^ег опет без „а". „Геке1е 1еп°;ег когпуекеп 1а1а11:ак а Кећеке! (!!) ев Во1§агока1; а кјкко! уегекесћек ..." Видите литу те силие погрешке?! Да не исправљам реч по реч, јер бп много места заузело, ја ћу паписати како би требала да изгледа та реченица: А КекеЦ', 1еп§;ег когпуекеп кећакга е§ ћо1§агокга 1а1 аћак, ак1кке1 \ т 18га1у1)а е!е<д-уе<1 Гек ... Мипкаевћог 844-] к еуђеп ег1ек. Мк1оп акког А1то8 таг оге^ уоћ..." ја бнх рекао: Мхуе1

Стр 243 . А1тов таг оге^ уоћ, агег! ... То нпје темпорална реченица, јер нема смисла, него мора бити каузална. „Езгакг МГоМоп 8гуа1ор1ик, тогуа 1еје(1е1ет; а БипапМ1 РаппопЈа АгпиН' пете! сзавгаг, а Т18гапШ Магб! е8 014(1, Ег(1е1у1>е11 ресћ^ вега 1'сје(1с1ст ига1ко<1оЦ." Погрешке : нема „аг" испред езгакј, па онда Раппоп1а Агпић' пете! сбазгаг ига1кос1оЦ. Ту се не зна ко влада, да лп Панопија, пли Арнулф пли немачки цар, јер су све трп именице у 1. падежу. „Ц" некада пгапе „сг", а некад просто „с". Ја држим да је мађ. шк. правоппс у томе на одређеном становишту, те не допушта „сг". УоН понекад долази н са запетом изнад о!. — Ето то је прва страна п наравно да ни ја нисам све погрешке овде изнео из просгог разлога, што ми не допушта простор овога листа, јер бих поједине погрешке морао протумачити. То је ето тај „извор", као што писац сам вели из којег имају деца, а и учитељи да црпе знање из мађ. језика! На мађ. језик је писац обратио „нарочиту пажњу", бар он тако каже у предговору. И нехотице се намеће питање: како писац пише мађ., кад на то не обраћа нарочиту иажњу? А сад да пређемо на стварие, исторпјске погрешке. Зар су Мађари на обалама Црног мора бнралн војводе (уегег) ? Колпко је менн познато бнће да је то било у Ателкезу. Зар у Донтомођерији нађоше баш главом Келте? Исторпја колико је мени познато вели да су ту онда били: Бугари, Казари н Печелезп. У IX. столећу после Хрпста Келти су већ давно одиграли своју историјску улогу. А зар је уегвгеггбЛеб у Угарској код Мункача био?! Е, ово баш ваља. Држим, да је пре бпо, и да је бпо у Ателкезу. Зар да је Алмош довео Мађаре до Мункача! и онда сирома онако стар ражали му се, смислп п преда вођство своме спну Арнаду; н то све бпва код Мункача! На 1. страни навађг* писац н годпне. Но, као све остало, тако је п ово утврђено ваљда на пшпчевом субјективиом мишљењу или незнању. Не могу, а да не споменем још једно ново историјско откровење пишчево. То је на стр. 10. где је говор о Лехеловом рогу, па вели писац, да је Лехел рогом ударпо по глави осорног цара Конрада! Баш цара Конрада ?! Ви та исторнјска факта просто вадите као из неке

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК