Školski glasnik

Стр. 248.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

маће. Са домаћег огњишта поћи и од његовог живота, то мора бити правац и при сређивању наставног градива, Сређивање градива за учење. Некада су важили као основе познати императиви : „Од ближег даљем !" „Од иростог сложеном!" „Корачај напред целином!", које су истакли Дистервег и Хар ниш. Затим су дуго владали т. зв. концентрични кругови. Стој је истакао закон ароиедевтике , која на основу науке о аперцептивном интересу, има увек свако градиво да обради са пређашњим. За ново и дубље схватање прокрчио је пут Цилер сређивањем постепееог поступка у градиву за мишљење, по Хербартовој идеји културно-историјских стеаена. Разуме се да прва примена идеје у пракси није пошла за руком, као што су и Коменски и Песталоцн исто тако са својим теоријама нрактиковали. Тако је онај строги ред културних степена у Цилеровом смислу у опште узето напуштев. Али језгро Цилерових пдеја остаје вечно од вредносги: велике, класичее идеје из просветвог рада у народу покупити и на њима показати народну будућност и унапређивати развитак индивздуума. У том смислу је Рајн опет нрихватио Цилерове идеје у наставном плану за 8 разредну народну школу у Ти рингији, Друкчију поделу у томе дају Вогт, Пфајфер и Бригеман. Индивидуално-сог^ијални ваепитни циљ тражи таку еређеност, која ће спремати индивидуално развиће и задаћу аа живот у заједници. Овде се узима. нарочито у предшколско доба, градиво које се еамо од себе лако ниже, али да би јасније било помаже се методском анализом и помоћу аперцепције увек са новим градивом чини једну синтезу. Загим долази апстракција помоћу асоцијације и за појимање систематска Сређеност, и напослетку методички спремно обрађивање од посебног општем и обратно И (1вде се може узети начело домаћега у основи за сређивање, као прелаз између појединца у социјалан ред Настава узима као први низ градива и као целину, породицу и дом, ва ово нижед^љу околину са животом природе и људи, др-

жавни и грађански живот и тако нролазећи једнако кроз домаћи крај опажањем појединих прилика скупља све то и присваја као опште истине. Овде се већ истиче то начело домаћега, као средство за сиајагве градива што се учи. Научна о доорална фолозофаја. Вепе \Иогт$. Превео е Француског Жиаојин Раковић, учитељ — Торња. (Наставак.) ОДЕЉАК XI. јУЈетод друштаених наука Ове науке употребљава,ју: 1. оасервацију ; 2. експериментовање; 3. класиФикацију са њеним подврстама : деФиницијом и хипотезом, Као природне тако и ове науке теже да нримене индукцију у одређивању узрочних и сукцесивних односа (тако историја тражи узрок најважнијих догађаја) и преко ових партикуларних одношаја универзалан закон, који треба да управља свом људском еволуцијом. Након проналаска тога свеопћега закона моћићемо размишљати да из њега дедукцијом изведемо нове конзеквенце, на нример : посве сигурно да предвидимо наступање оваког или онаког људског друштва. - Ну ово ми тек очекујемо и далеко смо још од тога времепа, јер су друштвене науке данас још сведене на просту опсервацију, Оне су, према томе, још мање коракнуле у напред него природне, што је иначе врло појамно, пошто су прве сложеније. Што се тиче друштвених вештина (на пример прара), оне дедукцијом корачају у напред ослањајући се на своје размишљање о законима, уведеним мање више друштвеним наукама. Додирујући испитивање о методу наука закључити можемо да: Све науке употребљавају исте начине (методе) и у истом реду. Све почињу анализом природе на освову посматрања или испитивања. Затим теже да вежу скунљене чињенице деФинишући и раепоређујући их најнре, те ностављају затим законе који њима