Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК ЛИСТ ЗД ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ

Бр. 15. У Новодо Саду, 30. сеатеолбра 1909. Год. II.

САДРЖАЈ: Наставна Основа. — Нацрт моралне ФилозоФије. Кепе 0 г ш 8, превод с Франц. Ж. Раковића, учитеља. — Школа и Настава: Закон о народној просвети у Бугарској. — Учитељство : Савез словенеког учитељства у Аустрији. — Практичне обраде: Мере за дужину, пгупље мере и тегови. Лекција за II. р. — Срееки зборови: Збор будимски, новоеадски, ет бечејск^. — Извештај о трогодишњем раду новосадског среског учит. збора. — Допис : Из Подунавља. — Белешке.

(Наставн« 0 избору Идеал би био, да се постави равнотежа између градива које се сматра подесним за школу са социјалног и иадивидуалног васпитања или бар колико је могуће узети те предмете у обзир у којима се стичу оба нравца. Пошто друштвена заједница тражи свестрано знање, а за образовање идеалног индивидуалитета истиче многострано интересовање, то важи за избор градива и по количини и каквоћи иотиуност свију предмета. Овде долази још у обзир закон правилног изједначења, по којем се узима сваки предмет у толикој мери, колико има значаја за васпитну сврху. У појединостима истичу се два начела при избору градива: једно је узимање у обзир субјекта , а друго је узимање у обзир иултурног благадруштвенезаједнице. Субјект или дете које се васпитава, у свом стадијуму развитка може примити само један мален део националног умног изображења. С тога се мора напустити претовареност у градиву, а пре свега пепсихолошко сувише рано узимање многог градива. Ако се уз све то узме још и захтев да се градиво за ово или оно време сврши, то је узалудаа сва теорегска педагогика, јер ми имамо школу за учење која се руга сваком личном утицају, свако.ј методи. Приказивање свршеног градива за ово или оно време иокрај садашње претоварености, могуће је само ограничењем у раду на спољашњости и на тек приближно учвршћење

1 О с н о в а. градива. неких језичких облика често понављаних. С тога у наставној основи треба да је означен само онај минимум који се у истини може иостиГм. Обзиром на дете треба да је Наст. Основа различита и по ириликама у којима се живи а и ио роду мушком и женском. И за сеоске школе треба да се узме у обзир стваран сеоски живот и оно све што је на домаћем огњишту и у његовој околини. Давнашњи је захтев да се п за женске пропишу посебне наставне основе, нарочито тамо где су одељени мушки од женских. Културна заједница води нас у установе као што су држава и и,рква. Ако ће ученик једном слободно и самостално да сарађује на остварењу наравеих идеја државом и црквом, мора упознати с једне страпе сувремено стање нацијоналног и религиозног живота у заједници, с друге стране стећи појма о повесничком развитку народа и цркве у свима правцима. Прошлост има у школи само у толако права, у колико је у стању да објасни садашњост (све што је антикварно, страно, туђе. далеко, отпада). Као очигледан објект социјалног и религиозног животастоји пред индивидуумом његово село. У многим случајевима ограничиће се за школу сарадња на општој просветној сврси само на круг једне општине. Тако излази да индивидуално социјални циљ тражи, да се при избору градива узме као основа начело онога, што је до-