Školski glasnik

Стр. 280.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

имао прилике, да га овако неглиже прикажем. Што се тнче багателиоања моје личноетн, ја сам слободап приметити, да и мене и г. Петровића многи познају п у Н. Саду и У Будпму. Н. Сад. на Петковачу. Г. Мирковић.

Б Е Л Е Ш К Е. Учитељско деоничарско друштво „Натошевић", преселило је свој новчани завод, књпжару и штампарију у своју кућу у ћурчијској улпци број 26. За новчани завод и књнжару отворило је лепе локале са улице, а за штампарију назидалоје у дворишту лепу пространу зграду. „Српски учитељски конвикт у Новом Саду" примио је у октобру т. г.: Од Јована Козобарића, пароха у Грку 25 К чланарине. — Од Николе П. Метикоша, учитеља у Боботи 50 К чланарине, — Од С а в е П о п о в и ћ а из Новог Сада 25 К чланарине. Учитељи и појање. Школ. Савет упутиоје школској анкети на мшнљење представке учитељских зборова за ослобођење учитеља од дужносги појања. Француско школство понарођено је закопом од 1881. год. Од 1889. год. несмеју учителш ни за плату ни бесплатно вршитп појачку дужност у цркви. Плата најмлађих учитеља је 900 франака; даље основпе плате за учптеље раздељене су у пет разреда од 1000 до 2000 фр., за учитељице у четири разреда ио 1000, 1200, 1500 и 1600 франака. Читуља. У суботу 10. (23.) октобра о. г. у 7 сах. нзјутра, преминуо је овде у Нов. Саду умировљени сентомашки учптељ Несторпл. Миковић у 73. год. живота. Оп је био један угледан представник старог кола учитељског. Вредан раденик у школи, пптелнгентан и впђен у друштву, пун урођеног хумора, уживао је симпатије својих другова и пријатеља, а ђаци којн су долазили у иовосадску гимназију из његове школе п школе пок. Јована Настића, обично су билп међу најбољим гимназијским ученицима. У доба кад је у овостраном Српству име Сентомаша било најјаче популарно, учитељевало је у њему старије коло добрих и спремних учитеља, међу којима су Лаза Михајловпћ, Јован Борјановић, Нестор Миковић и Јован Настпћ бнли п изврсни пе-

вачн. Ово коло сентомашких учнтеља под управом вештог коровође Борјановића, већ у оно доба, тако рећи пре 40 година, створпло је у Сентомашу једну од најбољих певачких дружипа оног доба. Пок. Нестор био је впђен члан таког вредпог друштва, јер се још као млад учитељ у почетку шездесетпх година одушевљавао за напредак свога народа, те у том одушевљењу певао Црној Гори: Ој у теби Србин гледа Стару славу — славу нову И све што је Србин негда Изгубио на Косову. Јавор, 1862. бр. 29. После пунпх 40 година вредне учнтељске службе покојник је ступио у мир и настанио се у Новом Саду где је задовољно живео неколико година са својом супругом Маријом. Но кад она оде Богу на истину, потресла га је туга н очај за њоме веома јако, те је од то доба и он бивао све немоћнијн. До вечне куће отпратио га је леп број угледних грађана новосадских. Сентомашки учитељски збор пзаслао је једног свог члана, Витомира Рунића учитеља, али многи иратиоци на укопу запиташе : „Зар није нико дошао од стране сентомашке општине? Та пок. Нестор јој је верно и савесно послужио 40 година." Али шта ћемо кад се рад васпитачки још увек најслабије цепи и пајбрже заборавља. Па и ми сами учитељи п*з настојимо око тога, да у такој даној прилици својим друговима јачим обележјем истакнемо значај тога рада. Нека је трајан спомен овом остарелом школском раднику! •ј- Сретен Ж. Пашић. Српска просвета и српска књпга изгубише 20. септембра о. г. и опет једну одличну снагу. У Београду се после кратка боловања упокојио Сретен Ж. Т1 аш. п ћ, многогодишњи управитељ тамошње више женске школе, а од ове школске године професор београдске II. гнмназнје. Његов књижевнп рад познат је из „Бранкова Кола" п нашем свету, а одлнковао се лаким занимљивим и разумним стилом. Ретко је ко тако знао народне песме, народни живот, као пбкојнн Сретен. Из његовнх прича: као надзорника школе при испитима, огледи се жарка љубав према народном бољитку и напретку. На вишој женској школи завео је и практично кување и тражио је од вшне годпна, да се уз