Školski glasnik

Стр. 304.

Ир. 18.

ства, да се наставна основа „изради нрема духу времена и педагошким начелима". У чему се састоји тај дух времена и која су то недагошка начела, то се не обележава. Но ми држимо да без тих генералеих нојмова не постоји ни једна Наставна Основа, па да ни стара наша Наст. Осн. није израђена, а да се није ослањала на те појмове. И оно доба имало је свој дух вре мена као и ово, но и у сваком духу времена одабирају се за оваки посао извесна начела, која су ностала ауторитативна, а остало што још није стекло стварношћу својом права на култивирање, то се оставља у страну, док се боље не испита или не одбаци. С тога је овде требало тачније одредити границе „духу времена" и „педагошким начелима". У нрвом поглављу наредбе наводи се, да се нова Наст. Основа ни у погледу предмета, ни у погледу наставног градива, „не разликује битно од пређашње Наст. Осн.", но одмах посзе тога категорички се тврди „да је нова Наст. Осн. боља од старе". За ову тврдњу не говоре доцнија упоређења у овој наредби, за то би требало много чвршћих доказа. Орган који израђује Наст. Осн. може бити тога уверења, да је његов рад бољи него други који те врсте, али не може тако јавно сам свој рад и оценити. То бар до сад није била пракса, Ма с колико добре воље да је рађена Наст. Осн., ствараоци њечи сами су јој поставили једну крупну сметљу одмах при ступању њену у живот, што еиоу или сами израдили или се иостарали да се изради специјалпа Наст. Осн., јер дословно тумачење 20. §. Шк. Уредбе, да специјалисање Наст. Осн. спада у дужпост сваком учитељу и учитељици посепце, сметаће веома јако извођењу Наст. Осн. све двтле, док ее такав један нацрт не изда, по којем би се према разним месним и покрајинским приликама дало градиво тачније одређизатп. Буквално тумачење стилизације тог 20. § је педагошки несмисао. И прв'и редактор његов није свакојако могао тако схваћати његову стилизацију, јер та пракса нигде не постоји, да колико год има разреда у једној држави, сваки има особену специјалну Наст. Основу. Ми смо већ једном

назначилн у овоме листу, каква је пракса у томе раду код напреднијих школских кругова. Овде је то питање у толико осетљивије, што је по среди и упутство, које је државно министарство издало уз нову Наст. Осн. за мађарски језик за немађарске шко ле. Већ само због овога позвано је наше највише школско тело, да даде директиву у тој подели рада како не би поједипац можда и због случајних погрешака дошао у непријатан положај. У поглављу код упоређења старе и нове Наст. Осн., покушала је ова наредба да докаже предност ове Наст. Осн. над старом. Иако ћемо јој радо признати све оно гато је добро у њој, пе можемо сматрати за предност њену то што има 10 часова више седмично, него стара и што је у недостатку довољног броја часова и каталог узела у помоћ. Наредба сама признаје. да је најгоре прошла неподељена шесторазредна школа са једном учитељском снагом. Кад се зна да је таквих школа у нас сразмерно највише, то звачи да је у главном броју своме наша основна настава преоптерећена, с тога излази да така подела не одговара духу времена и педагошким начелима. Ово наредба правда тиме, што се „морало тако прописати, да би ученици и ученице срп. нар. школа добили потребно образовање, како не би заостали иза ученика и ученица других школа, што би по наш народ било штетно." Натпе је мишљење, да ће овака преоптерећеност бити још штетнија, јер већ сада носле тромесечног рада но такој подели часова, појављује се један врло строг захтев у учитељеву раду, а то је економија времена, којој ће по овом градиву тешко у иуаој мери одговорити и дугогодишњи практичари. При овакој подели, дакле, није добио ни „цух времена" ни „педагошка начела", него су знатно оштећени обоје. Још већма су они оштећени променом у нредметима, јер н. пр. ручни рад за мушке није стварно уведен због неког педагошког начела као што то наредба жели у невољи да истакне, него је уведен с тога што се мора увести према новој Наст. Осн. за мађарски језик. Са оним својим положајем у настави како се уводи у мађарске