Školski glasnik

Вр. 19.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 333.

Кад бацимо летомичан ноглед на ток ове зборске седннце н на резултат љен, можемо у кратко рећи, да је па н>ему вођена борба између п р а в п х ннтереса школе п учптељства и партпзанства. Радосна је појава са овога збора, да је учптељство у огромној већшш непомућено очувало своју традпцпјоналиу љубав према раду и пажњу, да му се на зборовима неокрњено очува самосталност у раду. То је доказало тиме, што је на супрот лгељи „с више" хтело да ради и да се својски посаветује о свима својнм потребама, на и да сачшш спецпјалну паст. осиову, а нпје се новело за заводннм злобннм гласовима нерадшпа. Зна свесно учитељство, да треба испуњавати своје дужностн, зато и хоће да све своје дулшостн вредно исиунп, те да ведра чела сме иред свакога изаћи. Зна свесно учитељство, да референт нема права да га било од које дужиости ослобађа, јер он није власт, а неће милости „покривања" и „гледања кроз прсте" због неиспуњенпх дужности. Свесно то учитељство нека н даље настави овај пут свој: пут рада и.дужности. То је стари иут српскога учнтељства, којим је оно тако рећи нз пепела непризнања и заборава само себи прокрчило пут до те внсине, да је у народу важан чинилаи, постало. Таком учитељству слава! Члан. Преглед књига. !_ез Мегугозев. Раг Ргегге ЈапеЈ;. Егпез! Иаттаиоп. Раг18 ; 1909., стр. 394 (ВхђНоЉедпе <1е РћНозорМе веЈкпбНсјне 4 . Проф. Вг. II ј ер Жане чувен је са својим досадањим исихолошким радњама. Ево нам се опет јавља са једннм новпм делом, пуним учепе садржпне, изражене у оном дивном етплу, који је прирођен скоро само Французу. • Вг. Жане у овом свом делу даје нам рапидни г е 8 и ш е својпх многпх штудија за време последњих двадесет година. У погледу на функцију, он оппсује п сравњује две групе симптома — хистеричке и исихо-естенпчке. Због тога у духовним поремећајима налазимо фиксне идеје сомнабулиста и обсесије иретерано скрупулозног створења ; у иоремећајпма покрета налазе се опет хнстеричке парализе, које пзгледају да су у уској вези са фобијама акције. У перцептивним, опажајним белајима

имадемо хисгернчке анастезије (неосетљивости), поред алгезија пспхоестеничких дисгнознја. Та упоређења престављтзју психолошке разлике које постоје нзмеђу различитпх неуронатпчкпх поремећаја, јављајући се на неуротечкпм основнцама. Функције су свуда мање или више педотакиуте у својим битним п старпјнм деловнма, но, оне се губе са редукцијом илн сузбијањем повијих и еавршенијнх делова. Због тога неурозе иредстављају различитије форме регресије и инволуцију, коју изазивају различитн депресивни утецајн. У првом делу неуротичких' система наш аутор бавп се фиксним идејама и обсесијама. За овим долазе главе — по реду — о амнезијама и сумњама, поремећајима говора, кореји п дрхтавици, парализама и фобијама, иерцептивнпм белајима, ипстинктнвнпм (нагонскпм) и висцералним иоремећајпма. Други део, који говорн о неуроиатичкпм стањима, садржава ових пет глава : о нервним кризама, неуропатпчкнм стигматима, духовпом стању хистерије, нсихостепичком стању, н о питању: шта су неурозе ? Одговор на последње тштање можемо углавиом означити са фразо.ч. да су то болестн функционалне еволуцпје. Дух овог партикуларног рада проф. Жаиеа карактеристшне поље рада досадање „експерименталне" психологпје Француза. Види се, дакле, да се француска експериментална психологнја внше бави патолошким феноменпма, и тим се врло разликује од експернменталне психологије једнога Вунта, Хелмхолца и Фехнера. Оба нравца сама за себе узета пепотпуНа су;-кад се споје са биологијом стварају оно што називамо модерном психологијом. 0г. Паја Р. Радосављевик

Тће РвусНо!оду оГ бшушд (Психологија певања). Ву Ваујс! С. Тау1ог. Тће МасипИап Со., Ке-\у Уогк, 1908. Стр. 371. Цена 1-бО долар. Американци су праве пчеле у пспхолошкопедагошкој кошпицн. Нема дана а да се не пуоликује какво ново психолошко или педагбшко дело. Због тога ако је човек рад да пређе те нове ствари мора се ограничити на једпу групу издања. Ја сам се већ од две три годпне навикао на модерну психолошку групу решавања педагошких проблема п библиотекар њујоршког унпверзитета знаде за тај мој