Školski glasnik

Бр. 19.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 323.

бро познавати бројеве у колико их је ви дело, али видело их, не паиисане еа табли, већ у прцроди, то јест представљене неком збирком стварних предмета. И ево због чега је толико важно да учитељ у почетку ради са мало и малих бројева. Али чим дете добије тачан појам о првим бројевима, оно треба да се после задовољава духовним очима и да научи да рачупау глави. Очигледно рачунање треба да уетупи место, и то што је могуће при уеменом рачунању, а ово да послужи као приирема за писмено рачупање. Не триите дакле да дете рачуна на прстима, а још мање да на табли, у месго циФара, повлачи задати број црта па да их иосле сабира. Ово је што може би2'и чистији механизам. Главна корист од лекције из рачуна јесте вежбање детиње способности размишљања ; поступајући како сам горе описао, ви потиуно укидате ту добит. А све ово због тох^а, што се у почетку хоће одвећ да хита, и што, у место да се учитељ задржи дуже на иочетку који се бави очигледпим изучавањем првих бројева, хоће једним скоком да досие циљу, то јест писменом рачунању. Дете које добро нознаје првих десет бројева, може са тим бројевима радити све могуће операЦије. Довољно је само да се припази на то, да се у почетку ради са конкретним бројевима: 4 јабуке и још 4 јесте 8 јабука; дете лако упамти ово; 4 јабуке и још 3 јесте једна мање но мало пре, или 7 јабука; 4 н 5 биће на против једна више, или 9, итд. Ако се од 8 јабука поједе 4, остаће 4. Ако ли се поједе 3 ; остаће једна више, или 5. Не треба се бојати да се на овим прет ходним операцијама задржимо мало дуже. У осталом није тешко да бескрајно мењамо питања и примере, да бисмо избегли монотонију. Кад се је дете на овај начин извежбало, кад је на све могуће начине комбиновало и упоређивало првих 10 или 20 бројева, оно је онда припремљепо за све рачунске радње, и шго је још боље, оно је усвојило навику да рачуна разложно и смишљено. Дете које све ове радње вргпи усмено, може их т^ко исто вршити и иисмено. У

колиао ее учи да познаје бројеве, оно може научити да иозпаје и одговарајуће цифре : прво појам, а затим знак, али чим дете успе да га распознаје, нека покуша и да га бележи. Ми смо рачунали, колико је две и још две јабуке, затим две и три јабуке? Нишга нам не смета да после тога напишемо ове бројеве на табли и да их саберемо на таблици. Ово је врло згодан начин да се деца даде занимање, јер су ови малишани врло поносни што могу израђивати задатке као и одрасли. Једнога дана сабираћемо јабуке, другога орахе, кликере, дрвцад, пера итд. Чак и пајмања деца лако разумеју ову погодбу. Тако ће деца моћи једновремено радити три ирве операције са малим бројевима. Нека ми нико пе износи као сметњу њихов узраст: толико је исто ириродно одузимати и множити колико и додавати. Једино на шта ваља пазити то је, да се не иде одвећ брзо и да се за све нужно време задржимо на првим бројевима. Кад је дете довољно вежбано, оно придобија нотребну умешност и за операције са впшим бројевима и навикне да брзо и поуздано рачуна, јер мехапизам сваке радње није такав да га дуго задржи. Оно није нарочито проучавало таблицу сабирања, али је довољно зна из практике. Што се тиче таблице множења, оно се је вежбало да је мало но мало само састави. Остаје да му се унесе, у памћење, јер брз и поуздан рад у рачуну захтева потпуно и темељно изучавање поменуте таблице, како би се доцније избегло свако тражење и колебање. Рачунска настава треба да је свесна и смашљена, али ово не значи да ваља апсолутно закратити свако механичко вежбање, јер на нротив, нема тога предмета који нодноси у већој мери вежбање ове врсте. Понеки недагози, склони да претерују п злоупотребљавају са принципима, осуђују „операције". Међутим оне су неоиходне, јер су оне једини и нрави начин да се деца оспособе да рпчунају и брзо и добро. Шта ће детету, у његовом практкчном живогу, да знаде резоновати о свима задатцима? Чему ће му служити чак и да је ирави математич .ф у том смислу, ако га сваки час заустављају и пајпростије рачунске