Školski glasnik

Бр. 19

* ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 325.

Срба допекле врше ову мпем.ју Женске Задруге, Братство и Привредпик. Хвала Богу Привредпик веома добро ради, но само један део циља натронаже заступа, а иознат нам је п рад иаших Женскнх Задруга. Но веома је мало све ово. Ал ? кривица је.држимо свију иас што смо у овоме погледу тако заостали. У Француској постоји и школска пат р о п а ж а. У Немачкој је законом од .2. јула 1900. утврђено стараље о малољетнима. Закону је сврха да сачува омладину од срљања у зло, а с друге стране оне који су већ пошли рђавим путем, да сиасе од пропасти и начини од њих честите чланове друштву. Закон се тамо примењује у овнм случајевпма: 1. Ако дете млађе од 12 година починн кажњиво дело, а ие може бити кажњеио. 2. Ако дете старије од 12 годииа или хотимнце нли иехотице греши и дође до кажњавања. 3. Ако се греиш о морал и пристојност, у недостатку васиптања школског. 4. Ако родитељи или старатељп занемаре дете или га намерно упућују погрешним путем. У свима тим погрешкама не предаје се дете суду, него управи друштва за заштиту. Дав:ле пдеалиа мисао закона је иедагошка : „Место казне —васпитање". С тога се тражи, да ниадлске власти сходпе мере употребе, како би н учитељи и учнтељски приправнпцп у школама упозналн те законске одредбе н задаћу која им у томе послу предстојп као васпитачима. По овоме закону задатак је учптељу: да учини пажљивим где треба, па ону децу којој би требало заштите у васпитању; д-а се прими и сам старатељства над таким дететом; да помогне изнаћн породице које су способне за васнитање таке омладипе; п да помогне радом дотичну комисију за заштитно васнптање. Учитељство је свесно оног великог успеха, који ће произаћн нз тог закона, ако' се исти буде правилно изводно, јер тај је закон само основ каснијим соци}алним законнма, од којих су по школу од преке потребе закои о детињем раду, женском раду у фабрици п пнтање о становима. Сва соцнјална пнтања су у тесној везп са питањем о васиитању, Ио најбоље старање о народу показаће се онда, ако се школи л учитељима ставе на расиоложе1Бе обилата средства, чиме ће се и

школа и учитељство оснаЈкпти, и бнти у стању датн народу најбоља знања и најбоље васпитање. Држава се мора за то старати, да учитељство добнје у народу све дубљи и значајнпјн утпцај. Напослетку, учитељ ће тек тада прибећи средству заштнтног васпнтања, кад сва друга средства васпитања п наставе буду немоћна. А■

Учитељство. Представка сомборског среског учитељског збора у питању појачке дужности. Високославни Школски Савете! Сомборски срески учитељски збор расирављао је у седници својој дрлганој у Рпђици 18. (29.) априла 1909. године о појачкој дужности српског нарОдног учитељства, на којој је донео једногласан закључак, да од њега изабрапн одбор сачпнп представкуо ослобођењу учитељства одпојачке дужности, те да ту представку поднесе Школском Савету на мернторно решење. Представка одбора гласн: Човечанство наиредује на сваком пољу. 'Учитељ као битан фактор у наиретку човечанства, тежи да у социјалној заједници човечанства, задржп за себе онај углед, оно достојанство, које њему, као првом и најглавиијем фактору у наиредовању човечанства припада. Учптељство мпсли, да ће се модернпзовати, да ће прпбавити себи самосталностн, угледа, ако оно једино буде народни просветнтељ, а не потчињен другом сталежу или појединим ппднвпдуама, те тиме приказан као онемогућен члан друштва за напредак п самосталан жпвот. Тежња учитељства да оно буде иотиуно самостално, толико је сазрела у срцима нашег учитељства, да на сваком кораку виђамо једиодушнн нзражај своје тежње, да се учитељство од свих онпх дужности, свих оних терета ослободн, којп не одговарају његову достојанству, који спречавају пут његовој самосталности, и који онемогућавају његов даљи развитак. Тај је терет појачка дужност у цркви, коју мора да обавља учитељ. Внсокославнн Школскп Савете! Овај одбор претресајућн појачко пнтање, потрудно се да изнесе на видик сва она факта, која говоре контра појања, ио да изнесе на