Školski glasnik, 15. 01. 1910., S. 18

Стр. 18.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 1.

жан). Зашто се лако заквачи конац на пр омаљачи? (има куку, закључак). Зашто се стрела тешко извлачи из ране ? (кука). Таке куке има и детлнћ на језику. Шта ради њима? (ларве се закваче и лако извуку). Зашто се са штаницлама за муве ухватн тако много мува? (лешвиве су). И детлићев језик је лепљив. Шта бива због тога? (Мали црви лако се залене). Осим тога може језик у детлпћа јако да се исиружи помоћу мшпићних везица (цртеж, језичког апарата). Уз то је врло до. бар орган за осећање). Поновн: За чега је језик у детлића врло добар апарат (сирава) ? д.) Како детлић изнађе така дрвзта, у којима су зарезппци — како их иозна ? (кад кљуца, така дрва шупље одјекују). Којим се органом тада служн детлић? (слухом). И мирис му помаже. Каква му морају бптп та чула? (Мирис и слух оштар, фини). Сад ћемо све детлићеве алате скупнти у једно : а.) ноге заћузање, б.) рен, в.) кљун, (кратак врат, велика глава,) г.) .језик, д.) слух и мирис. Изређајте како ради појединим алатом! П р и м е д б а: Главним питањима сређују деца у одговорима опет при крају градиво у ирегледном реду, а то се на таблн у оорми диспозиције писмепо фиксира, овако : (Проблем): Зашто се пужа, скакуће детлић уз стабло ? А. Детлић, шумски ковач (дрвод е љ а). а.) У чега кљуца (болесна дрвета). б.) Зашто кљуца: 1. Храна (корист) 2. Гнездо (место за гнездо и место за спавање.) Б. Алату детлића. а.) Ноге за пузање (склоп). б.) Реп (подупирач, троножац). в.) Кљун (клпн, длето); уз то : 1. врат кратак (хнтац тачан), 2. глава велнка (ударац снажан), 3. Костп јаке (потреси). г.) језик (танак, кука, лепљивост, (апарат језнка). Д.) СЛуХ II МИрНС (фшш). Име: Детлић, пузавац, ковач, жуња. Помоћу оваке диспозиције, учптељ ће увек владатн градивом и приказати добро и

логично наставни облик; деца ће таким током лако уиамтитн градиво и лако га репродуцирати. л и с т п к. Место рођења Ј. А. Коменског. Спорно питање о месту рођења славног Коменског, коначно је решио Јан Непомук Јелинек, свештеник у Бојковицима. Истраживаоци о Коменскову пореклу, знали сувећ од неколико година о проучавању свештеника Јелпнка, али тек прва овогодшпња свеска Часопнса Чешког Музеја, донела је резултате његова истраживања по архивима и матрикулама. Истраживалац је кратко и јасно доказао, да се Ј. А. Коменски родио у У г а рском Броду, као што се томе домишљао Гпндели још 1860. год. Иородпца Коменскова је иореклом из Комне, где је имала у закупу имање. Год. 1591. до1596. био јепоседник имања уКомпи Стаиек, којега су сви звали Стаиек Фојт. Овај је имао три брата: Вацлава, Јура (ЈпЛ, Ђура), и Мартина. Прва дво.јпца записани су као Вашек Фојта, и Ђура Фојта. Мартин се није водио у записннку јер је становао у селу Комнп. Настанио се у Угар. Броду н забележено је, да се са грунта Фојта Станка пма платпти мање наследство брату Мартину Коменском у Угар. Броду. Називао се, дакле, Коменским у Угар. Броду, јер је дошао из Комне. Тај Мартин је отац Јана Амоса, којп му се родио у Угар. Броду 1592. год. Мартин Коменски умро је почетком 1604. год. Те године жнвеле су још у Угар. Броду, две удате сестре Јана Амоса: Маркета за Павлом Бошковским, а друга за Урбаном Струменским. У Угар-Броду умрла је и Коменскова мати Ана. Тиме би било доказано где се Комеискп родио и како му је поникло презиме. Славни педагог увек се још назнвао Шуапи« и №ушееп518 и год. 1611. у Херборну, а тако и 1613. у Хајделбергу озпачио је Њивнице за своје завичајпо меето. И данас, на основу истраживања свештеника Јелинка то је сасвнм јаено. Кад је отац Мартин Коменски умро 1604. год. у