Školski glasnik
Бр. 1.
Стр. 19.
Угар. Броду, почиње Станек Фојт плаћати дуг са имања Комнанског, место у Угар. Брод, у — Љивннце. Год. 1605. прима тај дуг Козак у Њивницама, а 1606. Мравенец у Њивницама. Козак и Мравенец били су старатељи сирочета дечка Јана. Идућих година (1607 и 1608.) веома је изразито заппсано, да они примају дуг „за сироче Јана на наукама". Јан Амос Коменски био је тада послат у школу калуђерску у Стражници, а год 1608. као 16 годишњи дечко у Прерову (Моравска). Дакле, последњп завичај одакле се дао па школе, биле су Њивнпце. Пошго је у опће био обичај, да студенти при упису нису казивали место рођења, него место становања, записао се Јан Амос Коменски,као Штапиз п ^кшсепвш, а 1644. г. п немачкпм псевдонпмом Ни1<1епси8 Је КеиМЈ; овде је речАмос превео у НиИепсив, а речју КеиГеМ заменуо Њивнице. Држало се у једап мах да је име Амос латипски превод презимепа Миличка или Милич. Али у то доба није било у Комни таког имена. У записима о детињству Коменскову, свугде га називају сирочетом Јаиом. По томе је јасно, да је бпблијско име Амос примио Коменскп тек у „Дружшш М >равске Браће". „К 0 111 еп §к у".
Преглед књига. Б е 8 1 (1 е а 18 «!' е п Г а п 18, раг Ј. V а г е п с!о к (Агсћп-ев Је Р8усћо1о§1е, рићНеев раг Тћ. Поигпоу е!; ЕЈ. С1араге(1е, Тоше VII., №. 27, 365—382. 1908.) Ппсац је учннио једну Еп<|ие1е од 745 деце између 7 и 16 година, с обзиром на питање: која им се особа допада и рада би да то буду? Плод тог нспитивања беху донекле врло лепи н зпачајни резултати: Идеали за најмлађе ђаке већим су делом родптељи, с прпмедбом да девојчице нешто дуже и јаче узимају родитеље као своје узоре него ли дечаци. Осталп члановн породице врло слабо узимају се за углед. Док 19%' деце узимају за идеале своје родитеље, то само Т% њих узимају за угледе остале чланове фамилије. Особе даљње околине узимају се од стране дечака само до једанаесте годипеживота. Но девојчице одабирају особе околпне прогреспвно до своје тринаесте године. 29^ девојчнца налазе своје идеале у особама
околине (средине), а у Дечака тај иостотак износи само 10^. Напротив дечацп избирају слободније и у впшој мери славне личности као своје узор-е. Вредно је и то забележити, да дечаци само до своје једанаесте године налазе своје пдеале у особама другог спола, Док девојчице увек у већем броју узимају своје узоре из реда мушког спола. Испитивање о начину I е г Н и ш сотрагаИошз пзмеђу осталог показује, да се у оба спола више обожавају интелектуалне (умне) способпости. 46«^ довојчица траже свој идеал у каквој врлини (доброта срца) а тај постотак пзноси у дечака само 15. Алтруистички осећаји (противни егоистичким или себичности), почињу се обожавати тек од једанаесте годиие жпвота н у дечака и у девојчица. пг. Паја Р. Радосављевић. ПЈтМге Ка1гаго{Г, Ее гб1е с1е 1а гес14аН оп согате Гас{еиг с! е 1 а тетог! 8 а 11 о п. ТгатаН <1и Еаћога1о1ге Је Р8усћо1о»1е с1с Г ХЈшуегзНе Је 6епеу г е. (Агс1пуе8 с!е Рзусћо1ооче, 1908, св. 7, бр. 27, стр. 225—258). Овај је рад наставак иозлатог Ебингхаузовог дела. Сврха Кацаровог испнтивања беше та, да успостави, да ли опетовано казивање или поновно читање неког градива нма већу фиксантну моћ, и онда, помоћу ког механизма казивање утиче на фиксацију. Експерименти су овако теклп: На ротирајућем ваљку беху експоновани парови бесмислених слогова и то за време од два секунда, и онда је то више пута читано (до 10 иута). После тога — у прпнцппу — узете су двојаке серије за меморисање; т. зв. Б-серија (1ес1иге) и К-серија (гесИаИоп). У ЕГ-серијн тубило се искључиво помоћу читања асоцијације, у К-серији помоћу казнвања (наизменде са читањем). Испитивање чврстоће, сталности асоцпјације предузимало се после 24, 48 п 72 сати. К-сернја показала је посве боље резултате (у фиксацији) него ли Е-серија, па и репродукција беше посве сигурнија и лакша. Најповољнија комбинација изгледа да је она, где се чешће почетно прочитавање казује барем двапут и после тога се најмање двапут прочита. Као разлог, зашто казивање даје боље резултате, наш аутор иаводи, да је афектпвно стање особа на којима се експерпментише (т. зв. субјекти) за време казпвања