Školski glasnik

Стр 6.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 1.

те да им је зато њихова отаџбина најмилија, и да је српски народ бољи и умнији од других народа, и да га за то морају волети више него све друге народе, ма колико се они одликовали својим културним напретком. Уједно да науче поштовати вредност и врлипе и других народа, нарочито темо где живе у заједници с другим народима. У насје јако занемарено школско образовање женске деце. У нашем нироду влада још мишљење, да женској деци у селима вије потребна ни нисменоет, него је довољно, да се девојчице поучавају у домаћим радовима разне врсте, па ће после, кад одрасту, бити добре домаћице и ваљапе васпитачице своје деце. Ну ово је мишљење сасвим погрешно. За послове, које врше домаћице, у образ ваном свету, тражи се мпојо више спреме по што је имају српске домаћице. У земљама, где домаћице имају јачу школску спрему, стоји домаћа привреда на вишем ступњу него код н ;с. А за васнитавање деце треба још више спреме и умешеости; јер <у васпитни нослови много тежи и заплетенији, и још су скопчапи с мпого већом одговорношћу него привредни пос:ови. С тога се и српски народ мора ностарати за школско образовање женскога пола. Ово је потребно и с патриотског гледишта; јер образоване Српкиње могу у Српским породицама и у српском друштву много учинити за развијање и ширење родољубља и отачаствољубља. Многе су ваљане Срикиње и до сад то чиниле, јер су васпитале толике српске јунаке; а кад све Српкиње прођу кроз срнске школе, оне ће своје родољубиве и патриотске дужности вршити још свесније и енергичније, него што су то чиниле нешколоване Срнкиње. Школско васпитање може утицати на одржавање ши на измењивање нашег националног характера. Образовањем се ствара уверење у ученика, да су неке народне особине корисне, а неке штетне за одржање и наоредовање српске народности. А васпитавањем се развијају тежње и утврђују навпке, које произлазе из тога уверења. Тако се характер у образованих људи од чести м^ња, и кад се једнр тако

добивена особипа непрекидно преноси на нова покољења у иствм породицама, онда она може постати наследна особина и стална црта характера у члапова тих породица. А кад се такве промене, помоћу школског васпитања, врше у целом народу, онда се може и његов характер изменити. — На тај се начин народ може ослободити неких својих мапа, и може стећи нове врлине, као н. ир. марљивост и издржљивост у раду, умереност и штедљивост, верпост и оданост својој отаџбини. Они који управљају нашим народом, и опи који васпитавају срнску омладину, треба да упознају добре и рђаве особине својега народа, па да по добро смишљеном плану чувају и развијају корисне особине, а сузбијају и искорењују штетне особине његове. Тако ће се цео српски народ подићи на виши ступањ образованости, а при том ће сачувати свој национални характер, задржавајући оне <воје сталне особине, које су добре, лепе и корисне 1909. Др. В. Бакић. Предавања за увод у експерименталну педагогију' Од Др. Е, Мојмана. Превод Др. П. Радосављевића. ТреЛе предавање. Телесно и духовно развиће детета у опће. Господо! Са досадањ т лм излагањем о предметима експеримеиталне педагогије ми смо се уједно упознали с проблемом, с којим ћу се бавити у овим предавањима, и сада ћу ночети са арвом тачком тог ирограма , па ћу се осврнути на истраживања телесног и духовног развића дететовог, где ћемо се према нашим педагошким сврхама ограничити у главноме на посматрање школског детета ; ми ћемо се само укратко осврнути на дете у првих пет година живота. Наравно педагогији је већ одавна познато, да ћемо дете само тада право схватити, ако га узмемо као бм^е, које се развија , и да се нрема томе мора поступати у васпптној пракси. Због тогавасколиковаспитање може се у неком смислу схватити као угледање на природно развиће дететово и