Školski glasnik

Вр. 1

уједно као утецање у том развићу, што иде за тим, да на ириродне Факторе развића тако уиливише, да развиће детета оствари васпитне циљеве и идеале, који образују један извесган народ и једно извесно време. Васколико васпитаље може се тако схватити као једно по плану угледање и вођење прпродног развића према извесним васпитним идеалима. Но, иако је у истину створено то развиКе детета, /соје треба васаитач да руководи, како се оно исаољава у својим иоједшшм штадијима? Да би се о томе опће орјентисали, доба детињег живота дели се у иериоде, наиме 1.) право детиње доба од рођења па до почетка развића пубертета (од прилике до 14. годипе, за јужније земље до 13. године); 2.) доба дечаштва и доба девпјчица од 14. до — отарилике — 18. године (у девојчица до 16. године); 3) доба младиЛко и девојачко, које ми означавамо као завршетак правог развића. Прву, по нас најзначајнију периоду Фирорт дели опет у доба одојчета до — ошрилике^ --- деветог месеца, од чега опст треба одвајати доба „новорођенчета" (прве недеље живота); онда рано детињство до 8. године, касније детињство до 14. године. (Фирорт има друге пзразе, које ја сматрам да нису добри.*) Сад да погледамо прво телесно развиће детета, онда духовно, а осим тога и односе, што постоје између тога двога;пошто се ово последње досада најјасније огледа у телесним истраживањима, при чем се такође испативало и духовно развиће детета, то ће најбоље бити да наралелу између опћег духовног и телесног развића изнесемо са излагањем телесног развића. Да би уопће схватили развиће детета, морамо избити из главе мисао, да је оно иросто квалитативно усавршавање и квантитативно растење, напредовање. Детињи организам нцти је умањено тело одраслог човека нити се духовни живот детета одликује просто мањим успесима. Детиње тело показује и у анатомском и у физиолошком погледу в лике квалитативне разлике од тела одраслог човека. Нежалост ми немамо Физиологпју детињства, која би посве одговарала садашњости, и Фирортова *) Сравни: УгегогАг, Рћу81о1о$Је с1ен КМезаИега, стр. 2С9.

Стр. 7.

чувена књига у неком је погледу застарела*) а већина новијих радова бави се фи зиологијом детињег организма само као увод у патологију тога.**) Наравно ја се овде не могу упуштати у појединости, јер би се иначе изгубили у опћој псвхологији детета и у њезиним анатомско физиолошким освовама. Због тога ћемо само нагласити, да телесно развиће детета може свести на све оно, што образује Физполошке особине детињег организма и њихово постеиено ирелажење у телесне особине одраслог чов^ка, и да тако исто психичка наука о развићу детета мора испитати карактеристичке знаке, разликовања детиње свести према свести одраслог човека и успоставити његово иостеиеио ириближавање целокупном духовном хабитусу одраслог човека. Телесне карактеристике детета тешко је набројати, јер су оне врло многостране; може се рећи, да сви физијолошки процеси дететови и сви његови органи ноказују друге особине него ли процеси и органи одраслог човека. Ако би хтели да то сведемо на извесне групе, можемо се држати или појединих система органа дететових и њихових Функција, или их (као Баур) мо жемо свести на ове појаве: појаве растења, промене у образовању и кружењу крви, дисања, гласа и говора, радње коже, иробаве и ресорагџ1Је, промене у Функцијама костију и мигмића, у градњи и држању тела уоиште и у успесима нервног система и чулних органа. Од овог треба истаћи само оно, што ће доћи у обзир за наша каснија разлагања. Већ и скелет (костур) дететов показује типичке различитости од одраслог човека; на многим местима удова налазе се још *) Каг1 Угегогдл, РћузМо&Је с1ез КтДезаИжгв, ТиМп§еп. 1881., !.аирр. **) Сравни: А1јгеА Баиг, Баз кгапке ВсћиШпс!, 3. изд. Нјџи^агГ, 1904., Епке (овде ће ово дело укратко цитирати као „Баур") и Оио Нишег 6типЛп88 с!ег Кшс1егћеЦкиМе, 2, изд. ШезћаЛеп 1901.. Вег§тпапп (цитирнће се као „Хаузер"); и у делу: ОрреићеГт, Веуе1ортеп4 оГ 1ће сћИс1. Хелу Тогке, 1899. (превео на немачки Амент и Гаснер) налазе се важне ствари из анатомије и физиологије детета. Осим тога овде долази обилна медицинска специјална литература, које овде не могу појединце навести. Сравни и: Око ВоИтапп, ГЛе КегГећин^оп (Гег рћу81о1о§18сћеп ВГ§епШш1]сћке1Геп с1ез ктсШећеп Ог&атвтив /иг РаГћо1о^1е шиГ Тћегарге, Рс4р/1§ 1895.. УевГ & Со.

ШКОЛСКИ ГЛАС1ШК