Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 53.

4.) Као 2.) али дизати и спуштатп 3 пута оба колена (прсти доле). 5.) Као 2.) алп дизати и спуштати 3 пута обе пете. И г р а. Надвлачење ужетом. Уже пе сме бити претанко ни предебело, него толико дебело, да га ученпци својим шакама могу леио ухватити. Не предугачко, али ни кратко. Најпре покаже учптељ са 8—10 ученика и то у 2 на једну, а половина на другу страну. Хват је наизменце један с леве стране ужета, други с десне. — Средина ужета се обележи (везати мараму, обојадисати) п тле испод знака се обележп. На заповест: Спреман! (Кеаг!) ученици се добро раскораче налегну се натраг, алп још не вуку, а на заповест: „Сад! (Еај^а!)" сви повуку. — Која страна одвуче другу 1 корак, победпла је. (Равна се по знаку на ужету п на тлу). Л И (Л и к. „Културно удружење нашег учитељства". (Видл „Школеки Лиет" год. 1909., бр. 1., отр. 12.) Обрадован горњим чланком, хоћу да нзнесем своје рефлекеије о реорганизацијн рада на нашпм зборовима, ма да сам — разочаран индолентношћу мога збора — у оно доба мислио, да то више нећу ни спомињати. У огорчењу мислио сам: боље тражи разрешење од обавезног похађања тих — бајаги — зборова, него реорганпзацпју истих! Но ево ме натраг. Надам се, да ће се сад о овоме која више рећи. Не само рећи, него да ће се почетн озбиљно радити. * ❖ -ј: Било је у највећем јеку, расправљање о учитељској појачкој дужности. Завршио сам своју расправу с предлогом, да треба сви зборови сноразумно да поднесу представку највшној власти, да се наше учптељство разреши обавезне појачке дужности у цркви. Одмах за овим — знајући из пскуства, за ово иеколико година учитељевања ми, да се у моме збору увек нешто журп, хити — рекао сам следеће: Не чекајмо да нам ко други ради за нашу ствар. Будимо истрајни. Верујмо тврдо у победу, јер нам је ствар праведна, Зато: пишимо, договарајмо се, претресимо ствар на нашим зборовима. Будимо и ми готови и одлучни, да од сад све своје послове сами свршавамо. Но пре овако пнтензпвног заједничког

рада, треба да дођемо до споразумног рада свих зборова. Треба да озбиљније уредимо р а д наших седница. Ја мислим, да одбор треба да даје правац целом нашем раду т. ј. да предлаже теме за седнпце, из савременог школског и учитељског живота. То ће се постићи: 1.) ако су чланови одбора стручно спремни н и вредни људи; и 2.) ако буду у непрек и д н о м к о н т а к т у с а о д б о р и м а о с т ал и х з б о р о в а. Од споразумног рада одбора свих зборова, имали би ту корист, што би сваки одбор увек могао у седницама, чланове свога збора известити, о свему, што је, да кажем „на дневном реду" у школском и учитељском животу; одмах изнети своје мишљење о томе, а затим позватп чланове збора, да до идуће седнице о томе размисле, а они који желе да о изнешеном расправљају, да се до одређеног времена пријаве, као и да — опет до одређеног времена своје радове одбору поднесу. Тако би о темама 1здје одбор предложи, расправљало њих више — колико их хоће — а одбор би у седницама пред збор изнео само пајбоље. После оваког рада мислим, да би много лакше изрекли своје одређено мишљење и заузели одређено становиште у ма каквом школском и учитељском питању. Не могу дакле довољно да нагласим, колико сам за оваки споразуман рад свих з б о р о в а. Тако би увек у сваком школском и учитељском питању имали одређепо мишљење и становиште целог учптељства. Таким радом извојевали би победу свакој нашој праведној ствари н оправданом потраживању. Таким радом осетили бп корист н потребу зборова и — што је данас врло важно — уверили би наше општине, да учитељски зборови нису само „скупа провађања" и „терет општинама", него да су то озбиљни састанци, који заслужују и жртава н пажње. ❖ Предлогје изнешен без и најмањих личних претензпја; чисто у најискренијој жељи за стварнијим радом, који би користио и учитељству и школи. Формулисан је био на брзу руку у нади, да ће се већ на збору о томе подробно претресати и донети ако не коначно, а оно бар неко стварно решење. Па шта је било ?!?... Ништа!... Кад су одјекнуле и последње речп, наступила је тишина од неколико тренутака. Нико не рече ни беле. После се нервозно хитпло крају дневног реда... Ја сам се повукао у један угао и било ме је срамота. —н—. Р—ћ.