Školski glasnik

Бр. 3.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 47.

избегавзјући да не наведемо децу на брбљавост н да нх не умешамо у месне ^ађевице. Мн морамо високо поштовати детињство, те стога се личне алузпје морају строго забрањиватп. Пошто се предмет изабере, и то тако да буде деци приступачан, пастаје питање, хоће ли се ученици за његову обраду заједиички припремати, н у чему ће се та припрема састојати? У овом погледу било бп ми готово немогуће да изречем неко друго опште правИло сем овог, које сам у другој прилици и у овом лнсту псказао, а то је да: нитп ваља оставити ученпка да се бочп са песавладљпвим тешкоћама, нити је добро тако му прппремпти и сажватати посао да се у ђака убије лпчни напор п саморадња. Све се даље пнтање своди на то да се дозна, да лн дете од својих 10 до 11 година, од кога се нште да изложи неко пптање од оних и онаким каква су она која сам горе навео, може то учинитп без икакве помоћи и без ирипреме. Ја уто не верујем. И заиста, инје довољно нмати идеје па да се неко пптање обради, већ потребпо је још и зпати нх распоредити и моћн их лепо изложптн. А ово је баш оно пгго деца најмање умеју. Ако му се, на пример, затражи да говори о зидању куће, њему неће бититешкода нађе потребне идеје, јер нх пма довољно, алп како му се исте јављају у један мах и без поретка, ђак пеће знатн одакле да почие. Колико смо пута имали прилике да чујемо да нам, и по пеко од иптелнгентније деце, одговори: „Добро знам, али пе могу да кажем". Као и све друге вештпне и вештппа у ппсменом саставу показује се и учи, те стога је учитељ мора предавати и научити својим ђацима. Алн наћи ће се неко који ће рећп да би боље било тражити од детета оио што може и опако како, па после нбправљати му рад п казати му шта. н како би ваљало да је урадио. На то ћу рећи да како у моралу п васпптању, тако п у образовању, паметпије је предупредити него поправљатн. Зар свуда и у свему не почињемо казивањем детету шта и како ваља да ради ? А зашто бп морало битн друкчије при нисменом саставу? Да то не мора бити због тога што је писменп састав оно што је најтеже за децу? Пошто је дакле заједиичка приирема неопходна, испнтајмо сад у чему она треба

да се састоји. Ми ћемо имати за задатак да наше младе писце оспособпмо да могу своје пдеје изнети по реду и да умеју почињати почетком. Ако се вратимо нашем примеру, видећемо да оно што су деца прво могла видети јесте обележавање плана на самом земљпшту, после рад простих аргата који копају темеље, затим зидари и материјал који употребљавају, па онда дрводеље, итд. Да деца кажу све ово, ми ћемо их навести помоћу питања, и како чему дође ред, по нека реч записана на табли послужиће за образовање плана или основе за састав који се нма пзрадпти. Ово ће бнти довољно за ученике који су већ мало упознати са радом ппсменога састава, а за оне неискуснпје, који пзлазе из основнога течаја, биће потребно помагати им како да се служе израђеним планом. Ваља им казати да се свака тачка има развпти у речепицу плп у нарочити став и упитатп по неког ученика да каже шта ће написати о овој или оној тачцн. Нма једна рђава припрема, која се још по где где употребљава, а која се састоји у томе да се ученицима упаиред прочпта израђен модел задатога предмета. Деца оида запну да упамте по неко парче од страпе реченице и по неки пзраз који им падне у очи, и то по најчешће бивају изрази које иајмање схватају, а што се тпче самих идеја, она нити пх впде, нпти им уоче унутарњу везу. Да сад пређемо па исправљање. Очевидно је да се задатцп из ппсменога састава не могу п-оправљати заједипчкп и у разреду, као што то бива са задатцпма из диктовања. Неопходно је потребно да учитељ прочпта сваки задатак којн ће са стране копиратп сваковрсне погрешке п неправилностп, као грешке у стилу или спптакси, грешке у компознцпји, заборављене мпсли и важније преппаке, итд. 11згледа ми да је излишно напомнњати да се овај рад пстраживања морао бављатп ван часова и у тишпни канцеларпје. Истина да је ово и тегобап и замашан посао, алп је и такав посао који се заповедпички намеће. Шта више овај би рад био недовољан ако се хоће да у пстинп буде корпстан, јер деца бп могла пропуститн да прочптају прнмедбе п оцењпвања учитељева, плп се може догодити и да пх не разумеју. С тога се на.меће потреба и заједан брз усмен пзвсштај. Код свакога задатка учптеЛ) ће забележитп место на које мисли