Školski glasnik

1>р. 4

ШКОЛСКИ ГЈ1ЛСИИК

Стр. 61.

не школе и у главним тачкама иотврдио је, но, иаак он дели годишње развиће у две неријоде; за нрираст у дужипу он налази иовољну периоду од Фебруара до августа, неповољну периоду од сентембра до јануара; за тежину: од Фебруара до јуна застој у тежини, од јула до јапуара нрираст у тежипи. „То особито мењање растења у дужину и дебљину назвато је ритмусом растења " (Хеш Ерпст). Ова је иосматрања са асихолошке стране надопу нио Шојтен у Антверпепу и Лобзиен у Килу. Обоје су исиитивали мишићну снагу и духовап живот дететов за време школске године. Овде се показало, да мишићна снага знатно расте од октобра до јануара. После тога назадује од јануара до марта. У аирилу и мају опет расте а нарочито у нраво летње доба, а од јула до сеитембра опет опада, као иујесени. Неиовољни ме сеци за мишићку снагу за дечаке су јануар и март, за девојчице март и април. За чудо да и духозно развиће детета за време једие једивцате годипе такође подлежи варијацијама, које доиекле упоредо иду са поменутим те^есним варијацијама, а донекле узимају иосве иротиаан иравац. Овај је Факат врло значајин. Као доказ за духовно развиће Шојтен се нослужио контролом ковцентрације дечнје пажње, Лобзиен је опет уногребљавао мерења памћења за време читаве године. Оба су аутора пронашли, да је за концентрлцију и радњу памћења дететсвог нарочито повољпо доба од октобра до јаиуара. Напротив од јануара до марта концентрација и јачипа памћења опада До тог доба видимо и поклапање телесног и духовног усневања, но, од те тачке они се разилазе; развиће тела и памћења узима супротни правац Наиме док мишићна снага и копцентрација пажње редовпо опада, а то ће рећи и да се пажња и памћење кочн за време летње жеге, то телесно развиће бива јаче. Тело се развија лети па рачун духа, или да би се фи зијолошки изразилд: човек постиже лети впше мишићног пего ли мождапог рада. Довде сам се у главном бзвио телесним развићем дететовим, а сада да бацимо још један поглед на њег,?во духооио развиЛе уоиште. (Наетавиће се.)

Научна и доорална филозофија. Вепе №огтз. Прекео с Француеког ЖивојиН Раковић, учитељ, (Наетавак.) ДРУГИ ДЕО. ОДЕЉАК XVI. Дужности према нашим ближњима. Егзнстенца наших дужности нрема својим ближњима никако се пе може порећи. Не може се, дакле, порећи да смо дужни ноштоватп личност својих ближњих, ћрема томе: опн имају права да буду од нас реснектовани. Али оно што је вредно расправљања јесте Фундамент ових дужности и права. Откуда им^ју наши блнл?њи ирава на наше поштовање? Отуда, речи ће се чешће пошто имају снаге, да буду расиектовани. Право, рецимо, — ако се држимо немачке теорије. пре свега, — односило би се на спагу. Право нрппада сназп. — У ствари пишта није неправичније, шта више онасније од ове теорије. Спага је Физичка а нраво моралпа моћ. И ми невидимо зашто би Физичка моћ повукла за собом моралну. На против има права која треба припознати слабости: Дете треба да буде поштовано, више може бити још неголи човек баш за то, што пема снаге, да се одбрана. Право, дакле, пије пужна апанажа спаге. Усвојити своју теорију, било би оправдати свако насиље, сваку неправду. По другим ФилозоФима — ире свега енглеским — нашн ближњи имају право на гмше иоштовање, пошто опи имају вишег интереса Право нрипада интересу. — Ова се те>рија мање удаљује од истине ; јер извеспо је да ближњи имају интереса, да буду од нас респектов;ши. Али још незпамо, да ли је овај интерес по себи довољан да им иружи право. Јер, наиослетку, има интереса, јога виших, који пе заслужују поштовања (на пример: интерес што га има лопов при сачувању крадепе ствари); али би свако биће требало да буде кадро у колико је могуће, основати право. Интерес није довољан а још мање спага за оснивање права. Откуда долазе, дакле. ова права која имају пиши ближњн од нашега респекта? Долазе отуда што су онп