Školski glasnik

Бр. 13.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 216.

школу и уздигле наше учитељство на виши просветни нивб. И морамо да зажалимо, што неке мисли тога предлога утицајем прилика, и, данас, дакле после 40 година, чекају на своје остварење. Зато смо се и одлучили, да изнесемо тај нацрт у светлости захтева данашње педагошке науке, те да бар сад, пред грађење нове школске уредбе, укажемо на многе корисне ствари, које су требале ући у школски закон наш још пре 40 година. То смо дужаи учинити у овом учитељскоме листу већ и зато, што су ти идејални омладинци, ®као што ће се видети, били искрени пријатељи школе и учитељства, те су пре 40 година за школу и учитељство у већини случајева тражили меого више, него што и само учитељство данас тражи. Ђ. (Наставиће се.)

Концентрацф у наетави. (Свршетак.) Ватра. Где сте видели ватру? Пећ, огњиште, лампа, лула цигара, лонац с угљом, у пољу (чобанска ватра, у пударини). Како се изводи ватра? а) Направе ј е људи. Дивљаци тару дрво о дрво. Челик, камен, оцило и кремен, жигица, жижа. б) Без човечје воље: Муња, ужежено сено, слама. 1. Корист од ватре: Топлота за: руке, одело, јело, собу; Кување: Јело, пиће. боја, лепак. — Сушење: Рубља, одела, обуће, бојадисање, лакирање. Топљење: воска, олова, цинка, гвожђа, бакара, злата. -— Ковање: Гвожђа и др. метала. — Осветљење: Собе, ходника, улице, тргова, радионице, сата на кули, осветљење при прославама, морске светиљке. 2. Штета од ватре: а) Може изгорети ко ради око ватре (кувар, ложач и т. д.) Због врелих предмета: воде. гвожђа, јела, цилиндра на лампи. — Шта се може оирљити, опржити? Прсти, руке, ноге, непце, језик, коса. — б) В а-

тром, шта може изгорети: Куће, шуме, храна, лађе, животиње, железница, одело, стоваришта дрва. Како ее може појавити таква ватра? а) Без ичије крнвице: муњом. б) Из непажње: влаа?но сено. Играњем с ватром, жигицама, непажљивим просипањем пепела, жарењем пећи. Барутом (опомепа на опрезност). в) Из пакости: Подметањем ватре. А р т и ј а. (При обради овога предмета припреми се разне врсте артије по каквоћи и боји). Име: Од папируса. Врста сите, рогоза. У старо доба правила се од њега једна врста артије. Облик: (Исећи раније: четвртину, осмину, троугао, круг, овал). Боја : Бела, плава, зелена, црна, пепељаста, златна, шарена и т. д. Градиво : Крае, слама, трине од дрва (целулоза, стара ужета). Скупљач крпа: Скупља, сређује (по градиву и боји крпе) чисти и шаље крпе у творницу артије. Произвађач: Творничар артије. (Кратак опис, ириказ како се израђује артија). Врсте артије: 1. По градиву: Свилена, сламна, дрвена и од крпа артија. 2. По јачини: Фава, јака, дебела (картон, папендекл). 3. По боји: Бела, плава и т. д. Једне боје, шарена. 4. По површиеи: Глатка, рапава, пресована, шмирглпапир. 5. По употреби: За иисмо, писање, штампање, цртање, за ноте, паковање, макулатура и т. д. Употреба: 1. Бела артија: а.) Фина артија: за писма. Зашто Финија? Да није јако тешка и да не стаје поштарина много. Из пристојности. б.) Обична бела артија: За писање, рачунање, бележење, за омоте на пнсма, за слике, це дуље натпвсе и др. в.) Јака бела артија: Заноте, цртање, посетнице (за децу за змај). *