Školski glasnik

Отр. 238.

МКОЛСКИ ГЛЛСГГИк

1 >р. 14

Основна школа само до извеснога времена образује народни подмладак, а после га, у већини случајева, предаје добро уређеној продужној школи, која ће дете, бар у добу, кад код њега Физичка и психичка снага почиње да се развија у јачој мери, извести кроз све Сциле и Харибде, како интелектуалне тако и моралне. И из тога излази посве јасно, да се не сме ни пошто занемарити продужно образовање. Основна школа, даје, додуше темељ образовања, али ће то образовање бити без икакве користи, ако се ооо не продужи и заврши. Да говоримо у слици. То би било исто тако, као кад би неимар подигао зидове какове зграде, а оставио је без крова, да јој после зидови кисну и пропадну. Данас се у овоме погледу много чини, како ће се народни подмладак баш у томе прелазноме добу извести на пут. 2.) Правни и материјални положај учитељства. Кад се говори о школи не мисли нико на оне хладне школске зидове, него на онај живи дух, што веје у њој. А тај живи дух у школи јесте учитељ, те је зато и оправдана она изрека: „Какав учитељ онакова и школа", као и она друга: „Покажи ми твоју школу, па ћу ти рећи ко си и какав си учитељ". Али тај учитељ пије нпкакав механизам, који ће тупо и монотоно обављати своје послове. И он је човек од меса и крви, човек Фине емоционе душе, који ће се знати одушевити за оно што је лепо, добро и узвишено, а који ће презирати оно, што је ниско, подло и гадно. Зато се учитељу, који као што рекосмо имаде осећајну душу, не смеју стављати никакове препреке у његову раду. Нарочито му се не сме отештавати просветни рад разним бригама о материјалним средствима за живот, нити му се смеју трпати на леђа разне споредне дужности, које би силно трошиле његов, и иначе намучен, организам. Стога ће бити врло упутно, ако овај одељак разврстамо у два дела. а) Материјално ставе учитеља. Као сваки јавни раденик имаде и учитељ права на пристојну награду за свој

посао. Но док други сталежи примају за свој рад куд и камо већу и пристојнију награду, учитељ, који врши тако важан посао у просвећивању народном, ни изблиза није тако награђен, а да би га та награда могла изједначити са осталим равним радницима. Ово лошије награђивање учитељскога рада, могло је бити донекле оправдано, док је учитељство са мањом спремом улазило у рад, но данас, кад јеучитељство, што се спреме тиче, изједначено са толиким разним чиновничким категоријама, заиста је тежак грех, н е и зј е д н а ч ит и га у награди са онима, који, више пута, за мањи рад примају куд и камо већу награду. Тај је грех још у толико већи, што са већом на1радом јавних раденика долази и јаче цсњење дотичпога сталежа, те би и у томе погледу била оправдана пристојна награда учитељству, да би и оно у друштву могло заузети оно место, које му по спреми и по важности његова рада припада. Напредне државе данас предњаче и у томе, што су учитељске плате уредиле на посве праведној основи. Код нас. на жалост, још није сасвим прошло доба „уча", јер су наше учитељске плате тако малене, да образован човек, међу које учитељство тако радо убројавају, једва може исхранити себе и своју породицу. Још је један важан захтев, који код нас никако да продре, захтев наиме, да човек код једнаких дужности треба да има и једпаку награду. У нашим школским приликама право је шаренило у погледу учитељске награде, те је и то у многоме криво нашим школским приликама. Ако споменемо још и правилно одређење станарине, доплатака за скупоћу, те умерен број година службовања за постизавање потпуне мировине, онда смо споменули укратко све оне захтеве, што се стављају у ствари материјалнога положаја учитељства. б) Споредне дужности учитеља. Сваки сталеж има својих потешкоћа. Но те тешкоће у појединим сталежима нису подједнаке. Нарочито је тих тешкоћа много у учитељскоме раду. Учитељски рад