Školski glasnik

Стр. 302.

виј амо овоме свом ј а д V. Ко год не жели, да га прегазе у његову послу, као неспособна; ко неће да дочека неуснех усвом раду, а после тог одмах још п неминовну „мзду" због тога; ко хоће, бар колко-толКо, да се сачува и да не подлегне под тешкнм бременом новнх дужностн — тај ће нћгг за тим: да пронађе себи начнна, којпм ће б]>/ке н лакше, ал опет зато поуздано доћи до оног, камо га упућује крута дужност, која је збијенауледеним редовпма облигатне „Наставне Основе". Време је озбнљно. Не сме се оклеватн. Мора се радити и то: својски. Сви треба да се својски нодухватимо! Отвореио, искрено, без увијања рецимо све оно, за чега мислимо, дајо кадро, ма и мрвицу само, олакшати нам овај теннси посао. Ко год нма но нешто, нек не скрива то, као евоју .мађијску тајну. Треба све изнети пред све. Нек се чује п нек, еве добро нроучи, па и прорешета. Узајамно обавештаван>е нек пспупп атмосферу учитељског жпвота. Само овако заједничкн договор може нам бнтн од реалне корпсти. Ако нас у томе пос-лу руководи племеиита намера за усаврнгдвањем, опда .је искључен свакп несиоразум, а све ће резултирати у једиоме: свн за род! Ја ћу сад изнетн, овде, ствар, која је кад])а — ако се употреби ваљано — знатно да олакша известан посао у школп. Тпче се читања у I. разреду! — Сваки од нас зна, да је то, богме, један од најтежих послова. Колико се ту потропш времена, енергнје, стрпљења, жнваца, па н еамог живота, док се тај посао обави оиако, као игто ваља. Коликоје туумитељеве муке, а да се и не спомпњу деца, док се дође до оног минимума, што се зове: чптање на слогове! ]>ал,ану учитељуто мучење нцје споредно, јер: није главно тек само то, да се постпгне успех, без обзнра на то: како се дошлО до њега? Данас се строго пазп на то: каквнм се методом служнмо? У школу смо унелп срца, па се пазп на то: како је децп, док их учпмо? Мп смо одговорни за дечје живце, за то их и не смемо тек само „кљукатп" п „гњавити", па: како им било. Па,да ли .је то лак посао? Колко пате овде: учитељево стрпљење, плућа, живцн, то сви добро осећамо. Но, да л се смемо бунити против тога? Не. Јер: преча су толка деца од једног учитеља! Е, па онда да л да се убпјамо од силна напора? Богме ни то не, јер п учитељи нмају своју децу, за коју морају игнвети!

Ето, сад долазп: иаше довијање према злу! Морамо се старати, да се проиађе што бољи метод. Тај ће епасти п учптеља .п децу. Ко хоће да му школа не буде „пакао", тај пажљпво мотрп п иа сам метод. Е, па који ј е н а ј б о љ 11 м е т о д о д с в и ј у? 0 н а ј, којим се учп игра.јући се! Златпо је то „правпло"! Само у томе п јес-те иајвећа тешкоћа, што га .је врло тешко остваритп. Чисто парадоксно и звучи: учење н игра! Но баш та тешкоћа и даје сву дралг овом тако слатком рајском осећању: учити у игри. Може ли бити веће душевне насладе од тога, кад видимо светле очице својих ђака, које весело гледају у иас и оида, кад се учи!! Влаго оној школи п њезину учитељу, где се што мање зева, већ се у место тога све сп.ја школа од невине радости веселих, свежих ђачких очију! То је једина и нрава награда, ко.ја је кадра довољно да х о н о р н р а н а ш п р е т е ш к и у ч п т е љ с к н рад! Она му даје подстрека да не клоне. Е, па како етојимо с чптањем? Можемо л се иохвалптп, да се код нас читање учи у пгри?! Није потребно трбшити речи на ово! Чиме би ее могло оправдати то, што мн радимо, предузимају]1и „умну припрему?" Как'ва је дечја иажња код ових анстракццја: реченице, речи, слоговн, гласови, самогласи, сугласи?! То ми сви знамо врло Добро, за т'о нећу о томе, овде, нп да говорнм. То сам већ учинио на другом месту и то, доста ошнирно. Сад хоћу да споменем ово: Има један н ачин, ко ј пм. с е чита П)е у чп у и грн! То је фономимички начин! Већ има нрилпчан број п нашнх учптеља, којп се служо тнм начнном. Ко год га је оиробао — није се нотужпо на п>ега. Још никог нпсам чуо, да га је ко иапустио. Ко год га је ваљапо уиотребпо, сваки га је задржао, као некп драгоценн зачин, којпм се уноси живости у учење. Фономпмнка је као неки понос учптел.ев, јер с њоме је нестало оне муке, око тешког посла у учењу читања. Истина је, има нх много, који се и туђе од фономимпке. То су они, који добро ие познају овај начин, па га се туђе, као неке новотарнје, коју ииеу темељио проучили. Но, то је тако са сваком иовипом! Алн: фономимпка полагано, но сгално осваја себн све већп тереи у школском животу. Што је добро, то не сме п не може иронасти. Ко год добро и потпуно схвати овај метод, тај га