Školski glasnik

Стр. 341.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 19.

нице у Сомбору, за учествовање на митрополијском учитсљском збору, а исто тако и трошковници Милана Мандровића и Боже Борђошкога, професора учит. школе у Сомбору, као изасланика професор. збора. Изнимно је, на предлог управе, дозвољено Ивану Нешпћу, да као ожењен може остатп редован ученик IV. разреда сомборске препарандије. — Накнадни испит за учитељско оспособљењв' у срп. учит. школи у Сомбору одређен је за 14. (27.) децембар 1910., а за председника испитног поверенства одређенје гл. школ. референт др. В. Ђисаловић. 0 томе ће се известити и кр. уг. министар просвете ради изашиљања свога повереника. -— Препоручиће се за књижнице срп. учит. школа књига: „Основи емпирнјске психологије" од дра Бранислава Петронијевића, професора београдског универзитета. — Пријава Стевана Томића, учитеља у Борову, о нередима у тамошњој српској нар. школи, уступиће се архид. школ. одбору. — Није уважена молба Олге Дракулићеве, учитељице срп. више девојачке школе новосадске, ради изједначења плате са платом редовних наставница учит. школа. Није уважена молба проф. М. НеДељковића ради хонорирања новог другог издања његове „Географије", јер је Ш. Савет за учит. школе одобрио другу књигу; нека се обрати Саб. Одбору ради ирнпомоћи за штампање своје књиге. — Гукопис Божпдара Борђошкога „Наука о човеку" издаће се на оцену проф. Моји Медићу у Загребу, — Сировешће се Саб. Одбору с препоруком молба главног школ. референта дра Веселнна Ђисаловића, ради оДређења скупаринског и станаринског доплатка саразмерно таквим доплатцима, које уживају епарх. ПТК .О.ТТ. референти. Умолиће се Саб. Одбор, да одобри 4 К дневнице заједног концептуалног чиновника у канцеларији гл. школ. референта због нагомиланих послова и уређења библиотеке. (Свршиће се.)

Преглед књига. Одговор на критику моје дидактике. У цењеном овом листу изашла је критика на моју дидактику од познатог српског трудбеника око екснерименталне педагогије др. Паје Гадосављевића. Овај вредни раденик на школској књижевности уједно је и тако апостол-

ски загрејан за ј ед ино спас авај ућу експерименталну педагогију, да видили само што у школској књижевности, што није по АЗБ-ци експерименталнога, одма га и поред све његове нежности, подузима неки гњев и баца у блато, јер је хербартовско. Нема сумње, да је развитак физиологије много допрннео, а у будуће допринеће још и више правилном схватању психологије особито дечје психологије и школске игијене. Ну за то ипак ми обични педагошки смртници, истина неодбацујемо експериментална педагошка испитивања, шта впше, у погледу перцепције, аперцепције, асоцијације и репродукције нримењујемо та поједина испитивања, алију, на жалост, још засада не можемо признати системацком дисцпплином, јер још нема услова за то. То је изрекла и пре годину дана одржана педагошка свецка конференција и ја, који сам одрастао у оној немачкој педагошкој сређеној системи, држим се тога па макар ме мој драги критичар и хербартовцем називао. А да ми т. зв. хербартовци засада право имамо, доказује баш и сама неслога експериментиста. Ено, критичару тако мили Мајмана иЛаја, док су само испитивали и ређали цифре, дотле су се слагали, чим поче Лај да сређује неку систему, а он брзо поклизнуо у т. зв. омражени хербартизам и од једном се позавадише. Или ено „Мао-уаг РаеДа^о^та" из 1908. год. где сравњивајући испитивања дра II. Гадосављевића и осталих, не верујући у исправност његових пспитивања, ломи копље за другог испитивача и тиме негује, нећу да кажем још у повоју, али заиста још у колевци експерименталну педагогију. Ено оног лечника у „Напретку" шта каже такође за експерименталност критичара, па на послетку ено и дра Раншбурга у Пешти, где се експериментишући засада оелања само на абнормални физиолошки, те по томе и психички дечји живот. Ми омражени хербартовци и од онога експериментисања, у које верујемо и које у настави и примењујемо, јако смо обазриви; у испитивању т. зв. американске школе, истину рећи, немамо и немам вере. Јер та школа, пстина да испнта највшие деце, алп посредно, путем цедуљица, па је тако врло сумњиво и недоставерно. Ово сам морао одговорити критичару, јер се из његове критике скроз провиди, да му