Školski glasnik

Стр. 40.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 3.

бодно. Несумњиво је међутим, да се за доказе уиотребљеним мотивима: владањем иад животињским нагонима, применом сугестије а нарочито занимањем са душевно абнормалном децом, још не исцрпљује делокруг васпитања, пошто се то не односи баш на морално васпитање; а у своме расправљању се пак и не осврће на васпитање гомила, што је саставни део појма јавног васпитања. С тога ћемо да у свој својој целини задржимо стављено нам питање, које се после до сада реченога овако развило: можемо ли систематским васпитањем доћи до истакнутога циља и онда, кад дете у душевном и моралном погледу није абнормално, кад дакле васпитање није дресура, него кад хоће да је слободно развијање свежих снага а да се врши у јавном заводу? Другом речју: да ли је у стању педагогика, да влада над оним спољашњим утицајима, које смо признали за такове снаге, које модификују и васпитавају. 1 ) Систематски, по плану изведено васпитање догађа се на два места, обављају га два фактора: породица и школа. Исте ћемо да промотримо, и то пак тако да при томе не водећи рачупа о посебним, ни нарочито повољним нити врло неповољним случајевима, него да их по могућству околности са општег гледишта промотримо. Тим начином ћемо дознати, уколикој мери може свесно васпитање уопште систематски да тече. (Наставиће се.)

Постанак „Школске Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске омладине на просветном пољу. (Наетавак.) § 210. Патронат је дужан преко једног члана свога надгледатн тело професорско у његову раду барем четир пута преко годпне. § 211. Патронат води п држи дисциплину ') Меитапп [п. д. I. 368.] ставља иитање : могу ли способиоети да поетану под утицајем васпитања и наставе ? Међутии, у своме одговору, говори само о учењу, а о моралном васпитању не, Наглашава још (1. 39.), да ее не да свако педагошко питање екеперименталним начцнов? расправити.

над професорским телом; и у преступима од те струке суди правоваљано. Протпв одлуке патронатске има професорско тело као и сваки члан поједини право прнзива на главну управу школску срб. нар. школа. § 212. Плата и положај професора на гимназијп Н. Садској и Карловачкој устројавају се по пропису за државне гимназије. Редовна плата правога ирофесора јест год. 1200 ф. и10 °/о од редовнеплате у нме стана; затим сваки 5 година годишња повишица од 100 ф. а после 30. год. службе потпуна пензнја. Суплент има 60% од редовне плате правога професора и дужан је после 3 године исппт положити, иначе ће се после тога рока његово место за упражњено сматрати и путем стечаја попунпти. § 213. За подмирење како професорских плата тако и осталих потреба постоје дотичне гимназијске закладе и државна потпора и за сада само за гимн. Н. Садску; а у колико те закладе и други извори, који постоје за пздржавање гимназија, не би довољ>нп били, притећи ће у помоћ народни фонд. Гимназијски патронати поднеће свагда уз документиран исказ доходака сваке године предрачуне потреба управни народ. фонда и потражиће припомоћ из овога за исказни мањак. § 214. И за изображавање професора гимназије одређује се једна стална стипендија од 800 ф. а. вр. § 215. Катихета је за сада само суплент са платом суплента. § 216. Главна управа школска овлашћује се, да концем сваке године одреди награду из клирик. фонда, од најмање 100 ф. а највшне 500 ф. оном управитељу или учитељу гнмназијском, који покаже особити успех, било на послу научном, књижевном или на пољу дидактичко — педагогичком. § 217. Патронати гимн. Ново-Садске и Карловачке имају у договору са гимназијским професорским телима о свему, што се односп на стално и коначно устројство наведених гимназија као на истим заводима исцрпени предуготовити и будућем сабору на расправу п решење поднети.