Školski glasnik

Стр. 81.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

Борђошки, н ниједан не уетаде да каже шта не ваља у нацрту. Некп од њих као н. пр. Сава Лудајнћ, Душап Пејић и Мнлорад Борђошкн, суделовали су у претресу тога нацрта на митрополијском учптељском збору и пристајали на првашњу редакцију нацрта пли на и-змене, како је где збор усвајао. Према томе пристали су и на онаку измењену редакцпју, каква је поднета Шк. Савету. Питање је каква их доследност руководи у држању према овом нацрту. Изгледа да је то једино страначка дисциплина. Али интање је сме ли се прави, свестан учнтељ подврћи у оваким питањима дисцпплпни једне странке, па ма она била и много друкчијег калибра, него што је то садања т. зв. радикалиа странка. Јер бд некадање праве радикалне странке, која се била сва заложила за оваке напредне просветне пдеје, какве су у нацрту, ето дочекасмо да видпмо како она сама у својим пдејама врпш самоубиство и проповеда против својих идеја рат до уипштења. Какве су побуде тим појавама ? II кад се у њихово оправдање не могу још нпкад да изнесу прави, ствајжн разлозн, каквим се именом могу назвати" таке иојаве? У такву иретпоставку, по свој прилици, дошлн су и онн чланови епарх. скупштиие, који ннсу дубље у ствар посвећенн и кад су оснм онога, што им је већ месецима дневно натуривапо, као пеко јавно мншљење, чули овде на извору, да то није тако, разумљивоје да им се на лицу читала пеодлучност, а да та неодлучноет не бп била кобна по предлог за протест, настојалп су неки, којн су посвећенн у страначку задаћу тих иротеста протнв нацрта, да се прекнне расправа и да се гласа, јер тако је онемогућено да се народу каже још која реч о истинским побудама, којекрећу приређиваче тпх предлога за протест. Тако је већина гласала за предлог да се протестује, а међу том већином били су и напред поменути професори и учптељи. Како они просвету замишљају и каквој они просвећеиостп служе, било би занимљпво знати, алн на то питање нисмо добили одговора (а тамо му је право место било) и ако је Лотић ставно у том смислу једно пптање. Ово гласање, а не питање о нацрту, била је, како се видело, главна ствар п кад се ма и тако јадно постигло нешто

гласањем, спасено је царство. Да, дивног ли царства којем се темељи тренутно љуљају, а тренутно учвршћују на песку од данас до сутра! Међу осталпм предметима дневног реда, који су се тицали школе, решено је да се у корист снажења епарх. школ. фонда јача акција поведе, што је Љ. Лотић, епарх. шк. референт почео одмах, те тог и идућих дана задобио за чланове фонда око 30 прилагача. Из тог епарх. шк. фонда предујмљено је на скуиштшш, за одржање школе у Кисачу 400 К, док се не решн у току ове године о сталној прииомоћп тој школи. Исто тако прихваћен је рад Љ. Лотића на одржању школе у Гложан-Чебу. Усвојен је предлог адм. одбора да се умоли сабор, да повуче своју одлуку, којом ускраћује припомоћ вшпим девојачким школама у Сомбору и у Новом Саду. За члапове епарх. шк. одбора на два упражњена места изабрани су Милан Ћосић п М. Клиции. Предлог да се члановима тога одсека у будуће дају дневнице, није усвојен. За тај. иредлог гласао је.једаи једнни члан скупштине н то заступник тога предлога К. Брадваровић. II ту се види шта вреди страначка днсциплина кад је у питању новчани пздатак, нарочито у такој странцн која такпм средствпма подилази пеобавештеном свету против оннх, који неће да се владају по њену корану. Међу члановима тог епарх. шк. одбора нма као што напред рекосмо и више учитеља, те се и њих тицало, да ли ће се изгласати исплаћивање дневница. И како бедно ирођоше при расправи о томе. Један члан с правом пм пребацп неисправност кад сад траже дневнице, а јутрос при расправљању о протесту против нацрта за Шк. Уредбу, гласају с оннма, који су протпвпи издатцима за просвету и за побољшање учитељских плата. Тако то бива, кад се не пазн ко смо, шта смо, скиме смо и за чега смо. Али та господа морају имати на уму да су они врло незнатан део учитељства и да осим њих има. нас још више стотина учитеља и да сво то учитељство пази и чува свој углед и иије заслужило, да углед учитељства у опште, страда пред необавештеним светом, због њих