Školski glasnik

Б } ». 5.

Стр. 78.

нацрта лежи бапг у мотивисању главнох и споредних циљева. И то мотивисање у новом „Нацрту", заиста је на модерној, педагошкој висини. Велим „педагошко-паучној", јер данас има много „модерних" школа, које се оснивају на свему, само не па научпој педагогији. Примјера ради слободна школа једпога Толстоја (не „слободна школа" нашег великог иедагога Даворина Трстењака), некоје екстремне практичне американске школе, гдје се све свађа на рад с руком и стицање новца, некоје социјалистпчке народпе школе, на осиовн јединоспасавајуће стварности а 1а Пелагић н т. д. — све те школе поред свпх њихових можда добрих страна, ие могу се узети за углед, барем не за наше прилике. Нов „Нацрт" далеко је од свпх ових теиденција; његова педагошка алтитуда креће се између српскнх народних потреба и пајмодерпијих постулата пндивидуалне научне педагогије, као што се то огледа у Манхајмском школском систему, модерпим забавиштима и модерннм школским реформама. Разлпка између новог и старог нацрта баш и лежн У'ошш „споредним" стварима. Ннједовољно само истаћн идеал: да ли је то пусто маштање илн интелигептпо схваћање. Идеал старог „Нацрта" је вшпе идеал етичког мотива. Идеал новог „Нацрта" је у суштнни такође етички, алп са плус поближим наговјештењем социјалног, хигнјенског, нацијопалпог, и стручно педагошког фактора. (ЕХаставиће се )

Педагошка преглед. Светски конгрес и питање о домаћем васпитању. Трећи светски конгрес о домаћем васнитању одржанје у Брислу, од 21—25. августа 1910. год. Са евих страна света послато је било до 100 извештаја, који су упапред одштампани и разаслати члановима да их нроуче, јер се због кратког времена на копгрссу ие могу читати. На конгресу је било око 300 члапова из Европе, Америке, Азије и Аустралије и дворницс у једном од павиљона светске изложбе ириказивале су зкиву слику и одјекивале звуцима разцпх језика и наречја за врсме конгреских седница. Тезиси нојединих извештаја прочптавани су и пресуђивани, састављене су резолуције, које еу затим биле нримане и угврђиване онштим скупом.

Васнитање детета мора се почети у иородици одмах нрвих дана његовог живота и од домаћег васнитања зависи често детиње здравље, његов умни и наравствени развитак, с тога иитања тог васпитања и занимају у садање доба тако јако сво друштво. Место тога, што би се трошила снага и време на пснравку недостатака тога васнитања, разумнпје би било правилним њсговим уређењем иредуиредити те недостатке и своједобно притећи иородици у иомоћ, како у њеном старању око деце до школског доба, тако и за време док деца иоходе школу, која без суделовања иородицо не може успешно извршити своју високу задаћу. Извештаји на конгресу тицали сс разних страна у томе васпитању и били су подељени на осам секција. У прву секцију ушли су извештаји о изучавању дечје ирироде, о заинтересовању прсдавачког особља за изучавање експерименталне психологије, о родитељским вечерпма и т. д. Друга еекција занимала се значајем игара и читања за децу, сурадњом нородице у наравственом и грађанском васпитању нараштаја што прирашћује, религиозног и естетског образовања и т. д, Обе секције дошле су до сагласности, да је потреба утпцати на родитеље, пмајући на уму ону народну: „Ивер не иада далеко од кладе." Извештаји нз Североамеричких сједињених држава, унознали су ирисутне с читавим низом разних установа, створених у корист снровађања у породицу здравих појмова о васпитању деце и за узајамни рад породице и школе. Необавештена иородица обара оно, што створи школа, а с друге стране и родитељска љубав неиравилно схваћена, смета а не сарађује у обради карактера дечјег, тог главног услова среће у њпхову будућем животу. У трећој секцијп, осим иитања о храпп, оделу, стапу дечјем и нрвом занимању, извештаји су се тицали васпитне задаће у првим годинама његова живота, осећаја одговорности за св«је поступке у слободном избору између добра и зла. Са трећом годином живота, држи сс да је могуће васпитати дете с тим појмовима, полако, али чврсто и истрајно иастојатп у томе, развијајући његову уобразиљу и личну иницнјативу, но пе тражећи још оно, што се тражи од одраслпх људи. Ауторка једиог пзвештаја МГ88 М. МШћш, указује на то, што живљсње детиње у задружној иородици, пе утиче на развитак личне иницијативе, која се силно развија