Školski glasnik

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 148.

нас ако дође до катастрофе, јер мисмо се обраћали свима факторима од најнижих до највиших. Чинили смо све, да пробудимо пажњу меродавних на несиосно стање наших просветних прилика. II после евега тога, ако меродавни чиниоци и сад не поклоне пажње нашем гласу, скидамо са себе сваку одговорност. -Још није касно да се злу помогне с тога вам кличемо: Спасавајте што се још може спасти. У име пзвршног одбора Митрополијског Учптељског збора. С високим поштовањем У Н. Саду, 12. (25.) маја, 1911. год. Душан Ружић Ђока Милић зам. перовође. председнпк.

Фазачко растењ« а доба адолесценцаје. Вг. рћП Паја Радосављевић, фоло педагошког факултета у Њујорку. Таблице под бројевнма 1.,* Ј ) 2. 3. п 4. дају пам ваљана средства за компарацију мерења извесиог детета са пормалном вредпошћу. Додуше, ова је нормална вредност за Амерпканце. Ја је пе бих изпео да имадемо ми свој-у. Но, нажалост ми Срби и Хрваги ии јоте не можемо рећп о таким мерењима. Све до данас пн загрејали се нисмо том мншљу, а некмо ли да смо што иредузели. Кад ће једиом време доћи да се и ми озбиљно латимо научног испитивања ђака! Погледајте само наше „педагошко-књижевне" листсве: пуни су и препуни дубоких мисли, тешкнх фаза н широких погледа, п то обично позајмљенп из туђе шпекулативне кухиње, које не вреде пи за наше народне потребе, нити су за научну педагошку науку, нити их ико озбиљно схваћа, а најмање они, који се пе баве филозофијом. II у педагогијн се и сувише попује као п у политнци, — а ништа се не чини. ^ 4 ) Вг. Кгапг Воаз, АпШгоро1о^чеа1 туезН^аИопа 111 §е11оо1з (Ре11а§о§чеа1 Зепипагу, 1891, I. ев., етр. 225 228); Ого\\Чћ оГ СШ1с1геи (8е1епее, 180Л, ев. за инрл |).

Ја сам за то овде нстакао ове, американске норме, што су оне добивене на великом броју ђака и што се односе на скоро сву ппдогерманску децу, чији се родитељи стално или иривремено налазе у Америци. Ја бих могао споменути и некоје ппглеске и немачке норме, ал' оне су добивене на тако малом броју ђака, да их треба узети као и сувише индивидуалне вредности. Онде, где се опазн да је дете много псиод ових вредности, па било то у актуалној величини или у односу растења, треба одмах потражити узрок. Треба на уму имати, да се интересовање овог испитпвања не оснива на коначној величнни детета, већ на истраживању неповољних утецаја у његовом духовном развоју. Ретардација, застој у физичком растењу може се поправнти каснијом акцелерацијом, напредовањем, но, .узрок ове ретардације лшже мање — више да буде узрок застоју духовног развнћа. Рђавп условп најбрже се огледају у разплажењу од нормалиог односа растења. У оиће речено: степеи разилажења, који је тако обичан, а по свој прилицп и без озбиЈвног момента, врло је незнатан, као што нам то показује таблица 4. Ако је дете наследило мали стас, то однос прираста треба да је нормалаи, а некоја слаба разилажења од просечностп могу бнти од малог значаја. Има два факта, која су вредна да пх споменемо: ирво , бројевн за дечаке п девојчице су носве различити, а особпто у добу адолесценције (које почиње од 13. или 14. године на траје до 25. годпне); друго, варијације од средње, просечне вредностп у сваком добу незнатне су. То се нарочнто огледа у 4. таблици. Изгледа да постоји евиденцпја за опадање иервне моћи детета око седме и осме године. Тако барем тврде Брајанова') п Жилберова 2 ) испитињања. Дете се у ово доба лакше умори. По свој прилици •да то долазн од факта, да прираст у величини мишића срца пе корешпондује

') Вг. Вгуап у: Атепсап Јоигпа1 оГ РзусћоТоду, V. ев., стр. 123. и даље. 2 ) Вг. ОШћег! у: 81исИез !тот Ше Уа1е Р8усћо1о§1са1 Еаћога^огу, П. ев., стр. 05. и даље.

*