Školski glasnik

Г>р 10.

ШКОДСКИ ГДАСПИК

Стр 172.

рок сметњама систематског васпитања тражимо у васпитању средњошколских учитеља. Морамо да кажемо, да њега данас заиста нема, пошто практнчна предспрема још ни данас није општа, а теоретска припрема је и сувише стручна а баш и ие спрема за учптељевање, иего је пре научно проучавање. 0 разлици њнховој иећу да говорим; научну предспрему бесусловно држим за потребну, али наглашујем, да је то са гледишта школскога само онда од вредности, ако га прожима васпптна мисао, пошто унутарњи жпвот средње школе неће бнти све донде друкчији, докле год јој сваки . учитељ не буде бно педагог, чије ће се целокупно делање градити на темељиом н успешном заипмању с педагогијом п тећи у непрекидном педагошком размишљању*). Није то главно, да зна нзвесна правила, и да пма гомилу знања, него да јединством мишљења учитељевог зајемчено буде усредсређење васпитне мнсли. Свест о заједничком циљу знатан је елемепат тог мишљења, без кога се личност учитељева пе само да се ие да ефектупрати, него се не да нп развити. Кад говоримо о могућностп школског васпптања, не смемо нн то заборавити. Теорија педагогије захтева, да се личност учитељева ефектуира, али себи може прибавити ефекта, важности само оно, што постоји. Средња школа слабо може да задовољи н други захтев педагогике: да држи у евиденцији иидивндуалност учепичку. Педагози то одавпо наглашују и потребу јој свакп учнтељ осећа. Међутнм велику важност заиста јој дајемо од тада откако смо на основу истраживања иоследњих деценија, и најновијег великог дела*) Мептапп-овог у стању да о грдној величини и разноликости које постоје између ученика, створимо себи мало ја-

С е ч е њ и је рекао (Н ј 1: е 1 V. издање. 41.) „МеппуИ 1г(ак а пеуе1е8гб1, јо 18 (:еп! з шИу зок јо1, Легеказ!! 1 )е ћапу ет!)ег о1\"аз{а. тНу кеуез етезг1еНе тед з и&уап кИс ћох(:ак е1еЉе '? Егхе1 13 сзак и^у уадуипк ... кјкј с1топг1о^а1ја з кел^ез та§у зепкј ве кбуеН." Те речи еу ио нае врло карактериетичне ма да ее уопште односе иа публику. '■■■) V о г 1 е в и п §• е п гиг Е I п [ и ћг и п § 1 п <11 е Е х р е г 1 т « п 1; е 11 е Р а (1 ау о 1 к и п Д 1 ћ г е р 8 у ћ о1 о % 1 8 с ћ е 6г ги п с11 а § е п. 2. евеека (ЕеГрг!^ 1907.)

снију и у неку руку одређенцју слику. Та велика одступања лако би нас могла покренути иа то, да претерујемо, да од школе захтевамо оно што је немогуће, на прнмер на таково ефектуирање индивидуалних разлика, које би школу сасвим од тога чиниле зависном. Умерености и научне трезвеностн ноказује, да Меитапп тс захтеве овако изводи: „Тај захтев, да се у настави ученика индивидуалност у обзир узме, може се односити само на поступак код појединих случајева поједпних ученика. Жели, да се учитељ пре свега упозна са особинама сваког појединог детета, нарочито пак са случајном једностраном способиости њиховом; да знаде исту нарочитим пачином брзо и тачно определити, да знаде саветовати ученика на употребу душевних средстава које одговарају његовим способностима, особнто пак на иачин којнм треба да појима и учи; надаље да при пресуђнвању ученика узме у обзир њихову индивидуалну способност. Учитељ нека држи у виду, да његов начин наставе и жеље које су везане за рад детињи често се удешавају према способностима нзвесне врсте. Ученике који се битно разликују од тога мораупознати и удубити се у особепост способиости њихове." Исто тако је важно, да по могућности изједначимо постојеће разлике између снособности н да незгоду проузроковану иедостатком способности засебним веџбањем укинемо 1 ). (Наетавиће се).

Постанак „Школеке Уредбе" од 1872. год. — Прилог раду српске смладине на просветном пољу. Реч пред стварање новога школскога закона. IV. Седница 83. 18. маја 1871. Извсстилац шк. одбора Стеван В. Поповић чита § 26. „Месни шк. одбор има се старати да се за иотиору поуке у женским радовнма образују из прпјатељпца школе, женске задруге! Такове задруге имаће п})аво даватп мњења прп избору учитељке за женске ра') П. д. 1. 5.6—8., V. II. 427...