Školski glasnik

Бр. 14.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 261.

мак пред собом имао већу библиограФију, и што се он тим стварима као и енглеским језиком дуже времена бавио. Ја сам мислио да би боље било да су се г. Седмак и г. Мандић договорили и заједно публикчвали једно овеће дело. Но, моја бојазан да ће оба списа садржавати једно те исто безразложна је, јер су оба дела обрађена у главноме с различитим нланом излагања. Док се г. Мандићев спис одликује више дескриптивно-емоцијоналним излагањем, то Седмаков спис чини на ме утисак обсерваторно-ерудицајалног известиоца. Нема збора да су оба списа од велике добити по нашу педагошку књижевност, и сваки брат учитељ требао би да гато пре набави по један комад тих сниса ако не за своју личну а оно барем за своју школску књижницу. Најносле то је и наша морална и сталешка дужност. Та два млада учитеља нису жалила ни труда, ни новаца, ни времена, отиснувши се у носве други крај глобуса, да походе скоро сва најглавнија места културне Америке и да својом Фаустовом жеђу за сазнањем докажу страном свету, како и хрватски учитељ који се и дан дањи пати са диобом 25 Форинти на 30 дана, има у себи нешто узвашеније што га напред кр.ће. Пос:е кратког предговора и верне назнаке прилично екстензивне књижевности наш писац, г. Седмак (учител> у Илоку, Срем) говори о американској школи у оиће. Ту се излажу узроци американског напретка уопће, спомињу се први ночеци школског живота и рапидни развој народне просвете и школовања, истичући нарочито американског Песталоција — Хораца Мана и плод његових и Бернардових идеја, које се огледају у американизирању, тежњом за знањем и демократским ненрекидним образовањем. Због тога аутор сматра да је американска школа најбоља. Друга глава бави ее школским суставом у Савезних Држава. Кад се помисли да у Америци не постоји иросветно-гаколска централизација као у нас у Хрватској и Славонији, мора се с похвалом рећи, да је г. Седмак у мало речи дао прилично верну слику тог опсежног питања. Трећа глава разлаже чињенице о ноласку забавигата и основне гаколе и о закону о дечијем раду, то највеће и најоригиналније дело Роосевелтове владавине. Четврта глава носвећена је моралном (ћудоредном, наравственом, или боље рећи социјално-

етичком) васпитању. Ово је врло добра и поучна глава. У нас се у томе погледу врло мало и теоретички и практички радило. Г. Трстењак је једини који се у нас озбиљно бави тим иробле.мом. Пета глава садржи концизну наставну основу пучке основпе школе (која траје < сам година, не урачунав забавишта, која су у изгледу да ће се оФицијално припојити као саставни део сваке основне народне школе) и истичу се нарочито новије иедагогаке ре®орме, које су у дело најрадикалније приведене. Шеста глава посвећена је санитетском уређењу школа, ствар, која је данас највише успела у г Америци. Ми би се из овога могли много поучити. Ми дан дањи идемо за својим радикалним нроведбама педагошких захтева, а заборављамо да дете које неуредно једе, или које се можда храни само иројом, које се не чисти и не купа, које је наго и босо, којч пати од физичких деФеката и т. д., не може ни иоред најбоље воље постићи ни минимум што се захтева у наставном плану. Због тога су наши ђаци и утучени, исушени као лимунови, неспретни често нута нодли, без гипкости и ипицијативе. Г. Др. Бучар (Загреб) и Др. Тихомир Остојић (Нови Сад) у последњим годинама настоје да сеФизичком здрављу и вежби даде већих и болшх нрилика. Седма глава говори о врло занимљивим стварима, као о школској згради, грејању и вентилацији (проветравању), игралишту и бањама, сигурности од ножара, у организацији разреда, о ђачкој зборници, забавишту, о гаколској кујни, радионици, о снремању одела и о погатовању државне заставе. Осма глава посвећена је вигаим школама, свеучилишту и спремању за учитељски нозив у основној, средњој и учитељској школи. Девета глава бави се чувеним вечерњим гаколама, обртним школама, јавним иредавањима Феријалним гаколама, игралиштима, школи за деФектну и анормалну децу, недељним школама (у којима се учи веронаука) и о хрватским и српским школама у Америци. Десета је глава завргани елавовој американског демократског народног школовања, у коме аутор гледа срце модерне педагогије што треба Форсирати и у нашем гаколству, наравно са извесним модиФикацијама. Немам времена да се детаљније задржим на садржини овог дивног дела. Најносле намера