Školski glasnik

Бр. 15.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 266.

то су купили за двадесет новчића, почеше јести... Ја сам их посматрао. Један старији пази ме и сузе му навреше, као и мени. Када су појели, остао је на дну чиније онај ситнеж... Када се њих петорица разиђоше, остаде најмлађи, огледа се лево и десно, извади марамицу, те покупн оио са дна чиније, завеза у њу и метну у џеп, за после. . . Нриђем му и рекох, да баци то, јер чија све уста нису жвакала то јело. Дадох му три десетака, да узме себи хлеба. Почео сам после с њима разговор. Били су у Нешти, да траже посла. Нису га нашли, те се враћају без новаца. Сви су бескућнпци. Запитам да ли су им очеви имали земље? Сваки је одговорио, да су имали, али су профућкали, јер их није имао ко научити, како да чувају. У школу је само један ишао. Банатске оне плодне равнпце немају за њих хлеба, јер их не умеше сачуватп.... А ми се свађамо, гложимо. Онај, који ништа нема, не може дати ни другоме. А онај који има, тај, ако је у њему развијена љубав к ближњем, даће и другоме. Ако нема те љубави, неданикоме ништа, јер је рад, да сам ужива. Или ако што даде, даће оно, чиме ће другога само завести, да служи његовим личним циљевима. Ово се разуме како у материјалном, тако и у интелектуалном погледу. Када смо купили прилоге за Новосадску гимназију, скупили смомало. Да не приложн БајићиПајевић до данас би бнла затворена. Данас коднас прилажу појединци. У јавним нашим установама учествује ваљда двадесети део наше интелигенције, а од ратара деведесети. Огромна је већина према свима јавним пословима нашим апатична, те нити што прилаже, нити морално помаже. Зато све наше установе таворе п стоје на грбачи неколицине пожтртвовних родољуба у појединим местима. Шта је томе узрок? Један од двога: Или немсшо шша да дајемо нагаем народу, неспремни смо, или смо. комотни, апашични за његов препород. Зато се код нас ретко што може усталити, па да функционише као добро навијен сат. Зато кубуримо на све стране.

Нн једну идеју као: Матицу Школску, Видовд. дар. и т. д. не можемо остварнти, јер смо дотле дотерали, да нема ко да купи ни добровољне прилоге за ове сврхе. — Зашто? Да се не показујемо једно пред другим.. . . V, Али, на једном смо пољу јаки, заузимљиви. Хај, да ту видите омладину и остарину разних сталежа!! Да, данас имамо највнше „политичара" званих и незваних, од првошколца, до универзитетлије, од црквењака до владике, све ти је то политичар и не знаш, које од кога у политици „ виспренији " ... Не упливише на њих ништа, акокаквајака странка у народу, када други ветар дуне не добије за држав. сабор ни једног мандата, јер ти вешти, далековиди полититичари немају ни појма, шта су предувети за користан рад и на политичком пољу. Како треба развнти самосвест у народу, подићн у њему здравство, умереност, благостање и т. д. и т. д. Жалост је гледати пале народне посланике, како жељно очекују други повољан ветар, јер се у политичку свест народа слабо уздају Како се надлпцитују у новинама, а у чланцима, писаним после добра ручка, у родољубљу и т. д. па богме извргавају руглу и народне светиње, алп и то ругло, наравно, после добра ручка одевају у новинама, у родољубиво дело... Заиста жалосно, шта све употребљавају да задобију политички још необразоване бираче. . . . Данас ћете се ретко састати са којим нашим омладинцем, а да не почне разговор о политици, овој и оној странци, а то је нажалост знак, да је у њему дневна наша штампа истисла вољу, наклоност према читању каквих корисних књига, дела из привреде, филозофију и т. д. А већ како разуме своју рођењу књижевност! Пре годину дана доживео сам лично ово: Један медицинар треће године, иначе вредан ђак у својој струци редовно полаже испите, седе једне вечери до мене, те ће онако са неке виспне, како то већ по који уображени омладинац уме: „Молим вас, господине, *