Školski glasnik

Стр. 267.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

који се критичари свиђају вама у нашем народу, т. ј. који су вам понајспособпији?*' Наведем Вуловића, Недића, Скерлића и још неке друге. Али, познавајућн муштерију, заиитам га, чије је радове критиковао Недић ? Па . . . и. . . Ђуре Јакшића. Сада га запнтах које радове његове познаје и шта је написао Ђура Јакшић? И тај омладинац није ми знао навести ни један Ђурин рад, тек после дугог мишљења наведе песму: „ГГадајте браћо." Када му рекох, да то зна и сваки ратар, занатлија, који је био члан кога певачког друштва, он се тобоже нађе увређен, те ме ни данас више непоздравља и бежи као опарен. Али, мало после, а за другим столом, поделио је Кииу за три секунде. . . . Многи наш гимназиста поцрвени као рак, ако га заиитате што из предмета, који му се у извесном разреду предаје. А када почнеш о којој странци, па о његовим професорима као странчарима, онда ће ти развести до мркле ноћи. И како пролази професор, који припада противној странци, којој ђак не симпатише можете мислити. Писац ових редака позна лично два трн наша професора средњих школа, али зна за многог, како предаје, живи, говори са два гледишта, према политичком уверењу свога ђака. Па и у учптељској школи. Огавно је читати, како ђаци по јавноностп пискарају о својим професорима... Наравно, да ђаци иису криви, него друштво, у коме се крећу, живе. Истина, да имамо леп број ђака п у средњнм и у вишим школама, који потпуно одговарају своме позиву као такви, али те већ и видите, како из својих млађаних душа предају скупљена зрнца знаности и уметности у облику живе речи, песме и т. д. своме народу и ти ће дапас сутра ступити у редове његових пропорадилаца и такви нека су нам добро дошли. И млађи и старији се једномишљеници колико могу штеде, а противни нападају без сваког обзира и пристојности, па били како спремни и честити родољуби. Ружи се и напада у говору и у штампи без прекида и ми данас немамо ама баш ни једног човека, који

се у нашем јавном животу истакнуо са било којим радом, а да није ма од које стране проглашен за : издајицу, лопова, хуљу па чак и — за кола ђубрета!! Не мораш познати лично оне, којп својим пером испуњавају наше листове у овоме смеру, али је такво писање далеко од образованосШи , а о естетском, иа етичком осећају да и не говорнмо. Тако, видите, многи задојенп оваким нашим навикама друштвеног живота, навиКиути служити котеријама, кликама, странкама, а најмање идеји просвећивања свога народа долазе у народ као: чиновници, трговци, заиатлије, учитељи, адвокати и т. д. да многи наставераду овом правцу. Врбовка за странку је алфа и омега њиховарада. Отуда после у сваком селу свађа, инат, песлога, те што једни раде, други обарају иобратно, те је свуда застој, особито у селима. Чујте нешто, између хиљаде. Млад учитељ основао певачко друштво. Певају у школи и декламују. Али, учптељ не припада двема од трију странака у селу. Поплашише се вође противних странака да овај не задобије љубав народа, те почеше ратарима говорити: ,,Наје лепо, да се у школи, пред Св. Савом кревеље и изигравају шејатор." Раздраже једног ратара, овај дође у школу и рече, да иду одмах из школе и да се не „кревеље" пред Св. Савом! Ови га не послушаше. Он оде кући, доведе своју жену са преслицом и рече јој: „Кадасе ови могу „кревељити" пред Св. Савом, седи и ти ,Ш му оиреди гаће /" Можете мислити, са каквом је вољом после радио учитељ. Дођем у село К. свратим у биртију, да потражим кола за оближње место С. Затекох ту два три ратара. Запитам их, како живе? Када ти један поче ружити свештеника, други трговца, трећи једиог добро стојећег ратара, гледао сам, да се што пре покупим и одем. И то је све зато, што нису једне странке. Видите, ово је несавестан капут унео у народ, а све из пуке себичности, да ма којим начином задобије ратара, да му боље иде, или да постане чувен као агилан члан странке. (Свршиће се.)