Školski glasnik

Вр. 16.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 290.

иредно или је апатичан у радуза добро народа, очекују иомоћ и поуку са стране. па ма ко дошао и наишао, боље им је дошао од њиховог капута, тако је нпр. једап иноверац, који је ради разних прљавиггина седео у затвору, неки сајџија Арнос, залудио био пола Срема. II да поново не проневери од народа скупљене сексере, тај би и данас играо видну улогу у нашем пароду и вредио више на зборовпма, пего стотине свештеника и учитеља и стварао пропалице у нашем народу, радни народ, јер му је сладио и обећавао рај, њему, радном народу, те су многи испродавали своје јутро — два земље, па полетише, само да постану прави радни народ, јер ће само ти бити примљени у царство божје т. ј. битинаделу, када се буду делиле спахијске земље.... Дакле мораш остати без игде ичега, јер онај који има земље, неће добити ништа. Тако су у једном селу у Срему ти осиротели бескућници сашили барјак и дали извести на њему: „Пропалице села М." п тиме се поносили. Па и многи капут погне главу под оваковим приликама, неки ради пуке славице, неки ради лакшег живота, те с таквима настављају рад у осталом делу народа, али не да га уче чему корисном, него да са овима буду лудачка капа на глави народа, под којом неће пропевати ни они, ни школа ни црква, ни ннкаква напредна установа. Зато впднмо у „ радном народу" и наших ратара са сто и више ланаца земље, јер иначе пе могу добнти јефтинијих надничара. . . . Нека је свака хвала и част људима који су озбиљно прегли, да с нама заједно помажу радном народу, коме старији .ништа не оставише, или стицајем разних неповољних околности осиромашише, али смо увек против завођача , па ма којој групи припадали. Они, напреднпји, из нашег народа, који су стицајем таквих околностп, а са странчарско — политичког гледпшта дошли до виднијег положаја, седе на њему готово немо, непомично, скоро и нетрепћући очима, чувајући се добро, да некривудају ни лево ни десно, ни напред ни натраг, да се не замере оваковим

„вођама" народа, те постадоше као неке статуе, мумије, осећајући, да дирнеш ли тамо, у „осино гњездо" онда ће те напасти, да ћеш се ратосиљати свега и бићеш најмање — испљуван, а то им не годи. Као што видимо, ни горе ни доле не стојимо добро, али они, који стоје у средини и разуму страсти, зле навике, те усијаним гвожђем странчарске страсти распирују мржњу, злобу и пакост међу нашим сталежима н етоје као црвена лудачка капа на глави нашега народа, која га тишти и не да му напред ни у селу, ни у граду.... не воде рачуна о том стању. VI. Лепо је и угодно посматрати глатку и мирну површину мора, озарену сунчаним зракама. Безбрижно плове по њој лађе, носећи трговину света у разне удаљепо крајеве. Па и мала рибарска барка безбрижно плови по њој, а задовољан рибар певуцка своју песмицу. Али је страшно гледати мореузбуркано и усталасано, а над њнме натуштене стихије прпроде воде своје страшно коло. Колико жртава тада спусти у своју бездану утробу— Тако је и у животу нарбда. Када се разбуктају страсти, поведу врзпно коло, у коме не позна брат брата, друг друга, заслепи појединац и групе те управо не разабиру шта хоће, за чим теже. Направи се један русвај. Када се све утиша, онда тек спазимо страшну пустош н невољу, која наста после тога чуда п покора. Повесница скоро свију народа пружа нам много и много жалосних слика у томе погледу. А шта нам говорн наша ?! Од почетка, па до погибије Косовске сама крв, која се лила у међусобној борби, када не беше непријатеља споља. Када нас подјарми најезда турска, стишасмо се и уз јеку гусала набројасмо своје јаде, очекујући лепше дане. Па најзад сијнуше и они. И опетнастаде међусобна борба; многа страница новије наше повеснице попрскана је крвљу. Па и данас траје тако свуда, гдегод нас има. Узмите наше дневне листове из