Školski glasnik

Гтр. 351.

је прпкуппо све законе. који се тџцалп образоваља и његовим утпцајем иочелп су Јапанци ићи у Америку и Енгле.ску радп продужеља образовања. Год. 1885. за време мннистра просвете Марп -Јуреј бпо је сироведен читав низ рефорама и у впшем .и у нижем образовању. Мари, којп се за бављења свога у гшостранству упознао с разнпм системама образовања, пзменуо је сав рад па образовању и иозвао професора Ханскиехта из Немачке да спреми учитеље за више узорне школе. Радом овог професора почиње утицај Немачке на образовање у Јапанској. Према статистичким иодатцима за 40 год. (април 1907 —- март 1908. г.) број основних школа бпо је у Јапаиској 27.125; школске деце 5,713.698 (од 100 дечака школског узраста учило се 98,53%> а од 100 девојчица 96,14%)- Узорних школа било је 69, са 19.359 ученика (међу овима две више школа са 975 ученика п једна за ученице са 365 ж.). Средњих школа било је 287; са 111.436 ђака. Вишнх школа за девојке, рачунајућн уједио државне, народне п ириватие 133 са 40.273 ученика. Внших школа за младиће 8, све их је основала држава а у њнма је бпло 4.888 ђака. У 3 царска универзитета било је 7.370 ђака. Осим тога било је 52 специјалне школе и 5.301 техничка школа. За сирему учитеља техничкпх школа било је 3 завода. За слепе п глухонеме било је 41 школа са 1684 ђака (од тога 38 школа приватних). ,.Шиола и Жизнк 1- .

Учитељство. Општа учитељска скупштина у Будимпешти. 25. новембра (8. дсц.) о. г. одржана је у Будпмпештп општа учитељска скупштпна. Тог дана п за тим, било је управо шри скупштпне учитељске, али је ова општа учитељска скупштина била најимпозантнија п по броју прнсутних чланова и по своме раду и реду. Необичан је појав у Угарској да се тако ванредно великп број учитеља одазове иозпву на збор. Самп Мађари истичу, да оволико учптеља још није било ни на једној скупштини учитељској, која се до сада одржала у Угарској. А бпло је па тој општој скупштини нрисутно преко 5000 учптеља и учптељица без разлике вере п народностн и без разлике категорије школа, на којп.ма службују. Ту су

били реформатскн учнтељп, рпмокатолички, са државинх школа, израиљскп, ирогреспсте, а- било је н нас Срба учнтеља са вероисиоведних школа преко 50, осим тога преко 20 са комуналних и државнпх школа. После многпх година бесплодног чекања, узалудног мољења, учптељи јелва погодпше прави пут којпм треба да покажу ко су и шта су. Можда ни сад не бн потеглп тим путем да их на то нпје упутнла невоља која се подпгла до врхунца. Скуиоћа која је последњих годпна несразмерно јако порасла, ппкако пезбрппут материјалан положај учитељски, а уз то углед п стање учитеља, као ннтелпгентна човека који у друштву не може живети као занемарена индпвндуа, сатпру учптеља од брпге и папора како да свим тим невољама доскочп. За оне који су по спреми школској њему равни, већином је куд п камо бол>е постарано, на не само то, него п за оне, којп немају ни ирпближно толико година спреме н не раде тако напоран душевнп рад, постарано је боље него за учитеља. Али за учитеља слабо ко марн, за његово животио одржање слабо се ко стара, п то запостављање отворилоје очи већ н нашим друговима овде у Угарској, те по примеру својнх другова са запада прпредише скуп учптеља пз целе земље. Управп Земаљског Учпт. Удружења иребацивало се, да је млака п не подузимљива за борбу у корист учитељских захтева. Кад знамо каквих све може бити чланова у једном сталежу који нпје још довољно органнзован, онда ннје ни чудо што се та уирава мало устезала од овака пеобпчна иотхвата, јер она је свакојако мањп успех очекнвала од те акције, него што је .у истину постигнут. .Алп када се са свију страна стадоше низати захтевп да се така општа скуиштппа одржп, Управа Удружења је својскп прпхватпла ствар н за саразмерно кратко време развнла доста жпву агптацпју, којом је осоколнла тако импозантаи број учитеља да суделују иа скунштини. Било је девет разннх учитељскпх за.једница које су тражиле сазпв ове скупштине, а међу овнмаје и новосадско учитељс гво без разлнке вере п народностн иако ие као организована заједнпца, сиоразумпо поступило у корист сазпва, ове екупштпие. Но свакојако' само ова епергпја - у последње доба, не бп јога довољна била да пзведе тако значајно