Školski glasnik

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК лист зп школу и учитеље ОРГАН СРПСКОГ НАРОДНОГ УЧИТЕЉСТВА У КАРЛОВАЧКОЈ МИТРОПОЛИЈИ Бр. 18. У Новот Саду, 30. новеолбра 1911. Год. Ш. САДРЖАЈ : Општа учител»ека екупштина у Будимпешти. — Шта је еа учит. Дотационом Уредбом и појачком дужности? — Школа рада. — Лав Николајевић Толстој као педагог. — Зашто се предаје и како треба да се предзје психологија. — Педагошки преглед: Из повеснице јапанеког образовања. — Учитељство: Општа учитељска скупштина у Будимпешти. — Из Школеке Самоуправе: Седнида Шк. Оавета од 28. и 29. окт. (10. и II. нов.) о. г. — Преглед кљига: АНге<Ј В1пе1;: Без 1(1е'ез тос^егпез 8иг 1ез еп^ап!;8. — Белешке. — Нове књиге. општа учитељски скупштина у будимпешти.

Борба учитеља за свој положај добија све изразитији облик. Где год нас има, свугде смо приморани да великим жртвама освајамо земљиште своме положају, угледу, материјалном обезбеђењу. У добу овог свеопштег филистарства, чућете често каквог преблагог мудријаша како хоће менторски да вас посаветује, да ћете истрајним и самопрегорннм радом стећи угледа и положаја, а народ ће већ знатп наградити такав рад. Сећамо се живо како је још 1886. г. на скупштини српских учитеља у Сомбору, један пречесњејши хтео у том правцу да посаветује учитеље, на чему му је „захвалио" незаборављенн Ника Грујић онако, како је само он умео. II недавно се појавио тај „доброжелатељ" да посаветује учптеље како да се владају у питању појачке дужности. И тако то увек бива п код нас и код других, паје тога било и на великој учитељској скупштини у Будимпешти. На просвећепом западу нису ретки појавн, да се учитељн на хиљаде скупе да братски ])асправе своја сталешка и просветно-школска питања. У њих једва да би се п пашао тако пуст и прост члан у учитељству, да и помисли што неправилно о учитељској слози, а камоли да се руга учитељској солндарности. Тога се може наћн само у иас. Али сваки онај који се нпје запојио идејом сталешке со-

лидарности, требао је отићи на општу учитељску скупштину у Будимпешти, да му заигра срце од радости, да му крв заструј н силније у жилама, а око светлије севне и погледа у бољу будућност. Тамо где је било 5—6000 срдаца за своју сталешку ствар, где су изврснп говорннцп истицали стег братства и слоге, тамо је требало отићи и напојити се на пзвору љубавп и одушевљења за своју ствар. И многи од наше браће који су и до сад били одлучни борци за учитељску ствар, нису могли пропустити нп ову прилпку да не буду присутни на тако величајном учитељском скупу. Српско вероисповедно учитељство у Угарској, било је тамо заступљено са 51 својим чланом. Немар према учитељеву стању и положају, запостав.њање његова културна рада, изазвало је овај значајни покрету учитељству, а оп неће остати усамљен. Потреба културног рада, створила је од учитеља једног аргатина. Од њега сви траже да радн и то на свима пољима, а њега и његове породице слабо се ко сећа или боље рећи нико. Кад својим молбама додија свима, они који су моћни, обећају му што, да га скину с врата и пусте га да се и даље пати. Кад им затреба његова популарност потраже га тренутно, а после опет не воде бригу о њему. Просветнп радник, који у борби за